Piše: Marija Ćirić
Gitar art beleži 25. izdanje. Impozantan je broj do sada organizovanih koncerata, takođe i izvođača pristiglih sa svih (gitarskih) meridijana. Festival ne ograničava umetnost gitare samo na klasično polje ovog instrumenta. Gitar art teži prevazilaženju hijerarhija, ukidanju žanrovskih razdela. Polazi se, naravno, od klasičnog izraza, ali je bitno predočiti publici (a ona ne dolazi samo iz redova gitarista) da su gitarski horizonti daleko širi.
Otvaranje festivala – dostojno jubileja. U dvorani Kolarčeve zadužbine našli su se članovi brazilske muzičke porodice Asad. Ne bi to zvučalo neobično da nam nije saopšteno da je ovo prvi put da zajedno muziciraju na sceni! Naime, Seržio i Odair Asad su decenijama posvećeni gitarskom duu i proširenju literature za taj kamerni sastav, što čine sa ogromnim uspehom – podstiču autore (koji upravo njima posvećuju dela), obrađuju odabrane stranice literature ranijih epoha, stvaraju sopstvenu muziku (Seržio Asad intenzivno komponuje). Istovremeno, njihova mlađa sestra Bađi kreće se manje formalnim stazama, ona je pevačica, tekstopisac, gitaristkinja, autentičnog opusa neretko posvećenog akustičkom okruženju rodnog tla (što je ponovo demonstrirala, na oduševljenje prisutnih).
Koncert Asadovih tako svedoči o partikularnim izvođačkim/stvaralačkim poetikama, ali i o zajedničkim kreativnim dostignućima, jer je koncipiran kroz nekoliko „etapa“. Braća neguju elegantan i odmeren (klasičan) izvođački stil, dok sestra spaja elemente folklora, popularne i visoke umetnosti, improvizuje, citira. Najuzbudljiviji su, očekivano, trenuci u kojima udružuju muzička umeća. Virtuozno su osmišljena i prezentovana interžanrovska ukrštanja: najpre, intiman odgovor na Bachianas Brasileiras br. 5, Vilja-Lobosa, potom „fado midž“ (kako su ga definisali Asadovi) sa Bahovim Preludijumom u c-molu (iz prve sveske Dobro temperovanog klavira), zatim i Šopenov Prelid u e-molu, op. 28 br. 4, koji je (dodatnu) melodijsku liniju dobio u temi Žobimove numere How insensitive/Insensate
Nastavljena je lepa saradnja festivala sa Školom za muzičke talente iz Ćuprije. Kao i na prethodnom Gitar artu, mladi umetnici muzicirali su sa Vojinom Kocićem (da podsetimo, profesorom gitare na Univerzitetu u Cirihu), doduše, u proširenom (simfonijskom) sastavu. Reč je o premijeri dela Lazara Ostojića (ovde i u ulozi dirigenta): koncerta za gitaru i orkestar naslovljenog Concierto Etno, posvećenog sećanju na Sabrinu Vlaškalić (1989-2019). Iako jeste koncipirana kao višestavačna forma, partitura radije ukazuje na rapsodični tip građenja muzičkog toka. Obiluje emocijama, ali i referencama – možda na Sabrinine omiljene gitarske stranice…
Meksički gitarista Pablo Garibei predstavio se i kao solista (Sonata za gitaru Antonia Hozea), i u kamernom sastavu: zajedno sa gudačkim kvartetom Škole za muzičke talente iz Ćuprije tumačio je El Alevin svog sunarodnika Eduarda Angula. Garibei je izražajan svirač, elokventan, neposredan u obraćanju slušaocu.
Vladimir Tabašević: Psihopate protiv šizofreničara
Pored nekonvencionalnog Marsina (planetarne pop-klasične gitarske zvezde), još jedan Poljak dao je pečat festivalu. Mateuš Kovalski je među najprijatnijim iznenađenjima Gitar arta. Otkriva nam manje poznate, a doista atraktivne kompozicije poljskih autora 19. i 20. veka (Sokolovski, Bobrovič, Horecki, Pasiečni), udružujući ih sa obradama Šopena, Debisija, Bartoka, Voltona. Poseduje izvanredno kultivisan i artikulisan ton, perfektno plasiran u svaki kutak (ne odveć akustične) velike sale Narodnog pozorišta.
Gitar art, znamo, podstiče stvaranje novih dela. Uz Ostojićev Concierto Etno, premijerno je izveden i Cuban Lanscape with a Change legendarnog kubanskog gitariste, kompozitora i dirigenta Lea Brauera. Partitura je namenjena gitarskom sekstetu (Amalia Miler, Andraš Čaki, Roberto Fabri, Tanos Micalis, Petar Čulić i Darko Bageski); pretpostavlja sukcesiju kraćih, uglavnom lirskih prizora, govori o uticajima minimalizma. Komunikativnost je takođe odlika ovog dela koje će, verujemo, imati uspešan koncertni život.
Francisko Luis je muzikalan i okretan, njegov interpretativni pristup ukazuje na suštinsko promišljanje dela kojima se obraća. Upravo zahvaljujući potpunom predavanju muzici, zaobilazi stereotipna tumačenja. Njegov pristup (ovde) podrazumeva traganje za elementima kompatibilnosti u naoko raznorodnim stvaralačkim poetikama (u resital je uključio i svoja dva Prelida), u čemu uspeva, a svoja otkrića slušaocu predočava spontano i sa strašću.
Koncertom za 1.000 gitara na Trgu republike, gde su učešće uzeli umetnici ovog instrumenta svih generacija, sa gostima (domaćim zvezdama iz polja pop i rok muzike, džeza i bluza), zaokružen je jubilarni Gitar art. Cilj je postavljanje prvog nacionalnog gitarskog rekorda (po broju učesnika), koji bi se svake naredne godine uvećavao. Organizatori najavljuju da bi takav vid masovnog muziciranja trebalo da postane tradicija festivala
Izvor: Radar
