Судећи по фотографијама појединих учесника недавног прајда у Београду разуман човјек поставио би питање: „Па да ли се и гејеви стиде тих утвара?“

Заиста, да ли постоји смислено чељаде, без обзира на његов род, пол, политичко, национално, вјерско или било какво опредјељење, чије очи нијесу остале трајно контаминиране призором створења с брчићима и црвеном беретком, који једном руком држи транспарент, као једину вертикалу свог смисла, а другом задиже своју крпицу како би показао своју обнажену задњицу, рекламирајући, ваљда, хоризонталну суштину свог постојања?
Сведена чак и на ниво уличног перформанса, гротеска као стилски поступак пружа интенцију неког вишег смисла. Међутим, у случају створа с црвеном беретком, брчићима и обнаженом задњицом, и њему сличних костимоида, сви појмови из домена естетике остају неупотребљиви.
Стога бих предложио нову ријеч „прајдер“, у значењу: „човјеколики костим који шета на ЛГБТ прајдовима, програмиран да промовише дијаболичне потенције људске врсте“.
Култура карневала има своју дугу традицију, још из предхришћанских времена. Међутим, за разлику од свих карневалских свечаности у којима је и најглупљи учесник морао знати да су то дани посебне дионизијске разузданости, да маске морају тачно на вријеме пасти, данашња култура прајда окренула је смисао неколико пута наглавачке.
Наиме, славни теоретичар Михаил Бахтин дефинисао је карневализацију као изокретање свијета (смисла) наглавчке. Но, имајућу у виду данашње ЛГБТ уличне перформансе, чини се да се култура карневала толико пута заротирала да је укинула смисао маске, те данас дословце гледамо људска бића сведена на смисао костима. И никуд даље од тога.
Па шта је то, да ли се биће апсолутно идентификује са својим костимом, јер не може, заправо, да се сретне са собом, лицем у лице, брком у брк!? Ко зна? Земља се ипак окреће; изгледа мало брже но иначе. Попустила осовина…
Милован Урван
