Повећање плата охрабрило је раднике, али с повећањем зарада стигла је и стрепња да ли ће поједини послодавци изнаћи механизме да опструишу закон, било отпуштањем радника, било захтјевима да радници послодавцима враћају „вишак“.
У јавности и медијима већ започиње кампања анимирања и подстицања радника да не пристају, односно, да пријављују евентуално непоштовање закона о повећању плата од стране послодаваца.
Међутим, ако се проблем сагледа са једне друге стране лако се може увидјети да је повећање зарада у дугорочном смислу далеко значјаније за саме послодавце.
Присјетимо ли се недавних истраживања према којима би скоро половина испитаника млађе популације трајно напустила Црну Гору у потрази за бољим послом, онда је извјесније да би се послодавци ускоро могли суочити са далеко драматичнијим питањем од отпуштања радника: Како уопште обезбиједити радну снагу!?
Неки послодавци, попут власника највеће компаније на сјеверу Црне Горе „Франца“, која има око 1 200 запослених, Хилмија Франца, јасно увиђа у чему је садржана основна опасност.
Како истиче Хилмија Франца, за портал sjevercg.me:
Ми који послујемо на сјеверу посебно имамо проблем са радном снагом која масовно одлази у иностранство, махом у Њемачку. Њих врбују лобисти компанија наших људи у иностранству. Мислим да ће нас мјере предвиђене програмом „Европа сад“ релаксирати, по први пут се дешава да се послодавци ослобађају дажбина. Ми ту не добијамо ништа новчано, али добијамо задовољније раднике.
Према томе, надати се да ће и сви други послодавци увидјети да је повећање плата шанста за читаво друштво, јер губитак радне снаге могао би и послодавце мотивисати да напуштају Црну Гору.
Подсјећања ради, у Црној Гори од 1. јануара на снази је минимална зарада од 450 евра, а просјечна плата у износу од 750 евра. Пореско оптерећење трошкова рада смањено је са 39 на 21 одсто укидањем доприноса за здравствено осигурање, а тај новац послодавци ће морати да преусмјере на зараде радника.
