Цене намирница које користи просечна породица су од фебруара скочиле за 40 до 50 одсто, а званична статистика показује да је међугодишња инфлација у септембру износила 14 одсто, а месечно повећање цена 1,5 одсто
Да ли сте ових дана у продавницама обратили пажњу на цене основних намирница? Литар и по свежег млека кошта преко 200 динара, литар јогурта преко 150 динара, и да не набрајамо даље.
“Нова економија” редовно објављује „барометар“ са ценама десетак артикала који се користе у просечном домаћинству. Ту се лепо може видети да су цене од фебруара ове године, уз неколико изузетака, повећане за 40 до 50 одсто.
Званична статистика показује да је међугодишња инфлацију у септембру износила 14 одсто, а месечно повећање цена 1,5 одсто. То се дешава у условима када влада контролише цене струје и гаса на вештачки ниском нивоу по цени губитака ЕПС-а и Србијагаса који се мере у милијардама евра. Поред тога, одлукама владе су замрзнуте цене неколико прехрамбених артикала. Да се те цене одређују слободно, инфлација би сигурно била близу 20 одсто.
Треба рећи да је висока стопа инфлације не само српски већ и светски феномен. Последњи подаци показују скок инфлације у зони евра са 9,1 одсто у августу на 9,9 одсто у септембру, док је инфлација у ЕУ (када се укључе и државе које не користе евро) порасла на 10,9 одсто на годишњем нивоу.
Како на све ово реагује Народна банка Србије? По закону, њен основни циљ је постизање и одржавање стабилности цена. Међутим, НБС води политику де факто фиксног курса уместо да води рачуна о стабилности цена.
Пројекција инфлације
НБС тромесечно објављује „Извештај о инфлацији“, у коме се налазе подаци о кретањима на тржишту и инфлацији, уз пројекцију стопе инфлације у наредном периоду. У фебруарском „Извештају“ НБС је проценила да ће инфлација достићи максимум од око 8 одсто у фебруару-марту, да би крајем године инфлација пала на свега 3 одсто (графикон лево). Према НБС, вероватноћа да инфлација не буде у делу графикона обележеног бојама је свега 10 одсто. Али управо се то догодило: септембарска инфлација од 14 одсто је „испала“ ван процењеног распона, а по НБС вероватноћа да се то деси била је само 10 одсто.
НБС је наставила да жестоко потцењује инфлацију и у мајском „Извештају“ у коме је проценила да ће инфлација достићи максимум од око 10 одсто у јуну да би до краја године пала на око 3 одсто (графикон десно). И по овом извештају, септембарска инфлација од 14 одсто је била мимо 90 одсто вероватноће по процени НБС.
Последњи објављени „Извештај“ НБС је објавила у августу (графикон доле). И ту је НБС омашила, пошто је потценила септембарску инфлацију и притом тврдоглаво остала при процени да ће уследити нагли пад инфлације до краја године.
Зашто су пројекције инфлације важне? На основу њих НБС треба да води монетарну политику како би обезбедила да инфлација буде у оквиру пројектованог нивоа од 3 одсто, плус-минус 1,5 одсто. Основни инструмент за то је висина референтне каматне стопе, која је тренутно свега 4 одсто, што је 10 процентних поена испод висине инфлације. Простим речником говорећи, оваква политика погодује дужницима, пошто су каматне стопе испод стопе раста цена.
Погубне последице
Нереално ниском референтном каматном стопом не може се, међутим, борити против инфлације, иако је то по закону основни задатак НБС. Слаба утеха је да од „реалности“ бежи и Европска централна банка јер је евро валута која иза себе има снагу немачке привреде, а Србија слабу, високо зависну привреду. У условима де факто фиксног курса, последице овакве монетарне политике су изузетно опасне: увоз расте брже од извоза, покривеност увоза са извозом пала је са 76 на 70 одсто за годину дана и нагло се повећава дефицит текућег рачуна.
Поред тога, услед промашених пројекција инфлације НБС губи кредибилитет, који је од великог значаја у кризним временима. Да подсетимо: својевремено је гувернер ЕЦБ Марио Драги нагласио да ће „урадити све што треба“ да би се сачувала еврозона. После те изјаве, интервенција ЕЦБ није била ни потребна, јер је раст каматних стопа на италијске државне хартије (и не само њихове) престао. Реч кредибилног гувернера била је довољна да смири тржиште.
А ко ће после оваквих промашаја веровати Јоргованки Табаковић?
Богдан Петровић
Извор: Време
