У хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела на православни Божић 1943. године у 87. години живота преминуо је Никола Тесла. Према званичнoм налазу смрт је наступила у сну од срчане тромбозе.
Како је посвједочио Сава Косановић, научников сестрић, смрт је Теслу затекла са Вуковом књигом „Српских народних пјесамаˮ у наручју. Била је отворена на страници на којој се налазила пјесма „Смрт мајке Југовићаˮ. У томе нема случајности. Морало је бити да је Тесла у посљедњем трзају маште, свијести, а и душе, читањем ове јуначке пјесме зазивао, попут древних пјесника, своју мајку јер она је била основни покретач његове инвенције и креације. Од ње је наслиједио, о чему сам пише у својим аутобиографским чланцима, изумитељски дар, али мајка му је усадила и трајну љубав према српском јуначом епосу.
Могла се Георгина (Ђука) Тесла надати да ће кроз епске дубине син стицати и моралне поуке, као да се, притом, идентификовала с мајком Јевросимом, преузимајући специфичну етику ове епске мајке: „Марко сине, једини у мајке, / не била ти моја рана клета, / немој, сине, говорити криво: / ни по бабу ни по стричевима, / већ по правди бога истиногаˮ. Управо се Марко Краљевић раскривао као највиша етичка фигура у свијести Николе Тесле, јер он није био фасциниран само витешким подвизима српских јунака, већ и њиховим моралним расуђивањем. У свом есеју о Јовану Јовановићу Змају он зато и разматра смисао жртве Милоша Обилића, као и смисао ламента Марка Краљевића: „Јаох мене до бога милога / ђе погубих од себе бољега!ˮ (Видјети детаљније у књизи: Ја, Никола Тесла, прир. Александра Нинковић Ташић и Милорад Дурутовић, Агапе: Београд, 2020).
Опроштајни говор од Николе Тесле написао је Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац. Прочитао га је на комеморацији 10. јануара градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија:
Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постају све већа…
Посмртни обред је одржан 12. јануара у катедрали Светог Јована Богослова у Њујорку, на Менхетну. Опело је одржао свештеник СПЦ Душан Шуклетовић. На Теслиној сахрани свирао је његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић у пратњи хора Слован; по Теслиној жељи, најпре Шубертову композицију „Аве Маријаˮ, а потом српску песму „Тамо далекоˮ.
Религиозност Николе Тесле
Религиозност Николе Тесле иде у ред најконтроверзнијих питања која се потежу поводом овог генија. Скала размишљања иде од тврдњи да је био атеиста, чак сатаниста, па до тога да га својатају будисти, да га препознају као пантеисту, мистичара и ванземаљца.
Па ипак, коме је позната породична генеза Николе Тесле, коме је познат његов аскетски дисциплинован живот; коме је познато да је Тесла био кум и донатор Цркве Светог Саве у Гери (САД) – да је сам препоручио да се та црква посвети Светом Сави; коме је познато да је био почасни предсједник Српске цркевношколске општине у Њујорку; коме су, најзад, познати Теслини записи о религијском животу, тај неће упадати у замке сваковрсних спекулација. Стога овдје издвајамо неке Теслине записе; најприје, један одломак у којем исказује како је најважније ресурсе своје науке и духовне стабилности стекао у родитељском дому, у васпитању својих родитеља:
Годинама сам дубоко размишљао, губио се у нагађањима и теоријама, посматрајући човека као масу коју покреће сила, гледајући његово необјашњиво кретање у светлости механичког кретања и примењујући једноставне принципе механике на анализирање свега тога, док нисам дошао до ових закључака; схватајући, најзад, да сам њима учен у најранијем детињству. Те три речи представљају три основна кључа хришћанства. Њихово научно значење и сврха сада су ми јасни: храна за повећање масе, мир за смањење силе успоравања и рад да се повећа сила која убрзава људско кретање. Ово су једина три могућа решења тог великог проблема и имају један циљ, једну намену, а то је да повећају људску енергију. Када то уочимо, не можемо а да се не запитамо колико је дубоко мудра и научна и колико је низмерно практична хришћанска религија, и у каквом изразитом контрасту, бар у том смислу, стоји према другим религијама. Она је несумњиво резултат практичног експеримента и научних посматрања која су спровођена вековима, док су други религијски системи, изгледа, производ чисто апстрактног промишљања. Рад, неуморни напор, користан и нагомилан, са периодима одмора и опоравка у циљу веће ефикасности, то је носећа и стално понављана заповест (Никола Тесла, „Проблем повећања људске енергије”, Century Magazine, The June, 1900).
Тесла је вјеровао у нераскидиву комплементарност науке и религије
Осим наведеног, Тесла је оставио и мноштово других записа о свом религијско-научном осјећању свијета. Издвојимо само неке:
Могу, такође, да кажем да сам у срцу дубоко религиозан, мада не у ортодоксном значењу речи, и да се одајем сталном задовољству уверености да највеће тајне нашег бића тек треба да буду протумачене и да, упркос свим супротним доказима чула и учења егзактних и сувих наука, ни сама смрт неће значити крај дивним метаморфозама чији смо сведоци. На тај начин сам успео да одржим непоколебљив мир свести, што ме чини отпорним на невоље, као и да постигнем задовољство и срећу до те мере да могу да извлачим неко задовољење чак и из тамније стране живота, искушења и патњи живљења. Имам славу и неизрециво богатство, и више од свега тога, па опет – колико је чланака било написано у којима сам био проглашен човеком непрактичним и неуспешним, и колико ме је јадних надобудних писаца назвало сањарем. Таква је ограниченост и кратковидост света! (Одломак из говора Николе Тесле приликом додјеле Едисонове медаље, 1917)
С времена на време, у ретким интервалима, Велики дух открића силази на земљу да саопшти неку тајну која треба да унапреди човечанство. Бира најбоље припремљеног, најзаслужнијег и шапуће му тајну на ухо. Драгоцено сазнање долази као бљесак светлости. Kад схвати скривено значење, срећни изабраник види чудесну промену: пред његовим усхићеним очима је један нови свет, једва да наслућује сличност са старим. То није пролазна илузија, пука игра његове разигране маште или фантом од измаглице која ће се разићи. Чуда која види, колико год да изгледају удаљена, остаће овде. Он то зна, нема ни сенке сумње у његовом уму, сваким делићем свог тела он осећа: то је Велика идеја (Никола Тесла, Белешка у Кабанељасовом патенту бр. 164 995).
Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога ЈЕЗГРА, али знам да постоји и кад хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а кад покушам да га схватим духовно, онда је то ЛЕПОТА и САМИЛОСТ. Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији.
Од тада па даље идеја је у „ваздуху”. Он је шапатом преноси неком пријатељу, тај пријатељ другом пријатељу, тај опет неком другом – необична прича, нико осим њега самог не може да је схвати. Шапат се умножава, путује – на коњу, кочијом, железницом и бродом, телеграфом и телефоном – слаб, тајанствен шапат, на неком непознатом језику, путује целом Земљином куглом.
Сувише је слаб да би се чуо, сувише необичан да би био схваћен: свет иде за својим послом као и пре. Али тамо негде, у неком кутку света, има једно људско биће са изванредно осетљивим чулима и умним способностима, природа га је опремила за неки високи циљ. Шапат стиже до њега – обузима га необјашњиво узбуђење. Он је и пре радио напорно, али сад не зна за одмор. Дан за даном он мисли о проблему, ноћима се преврће без сна у свом кревету, идеје се роје у његовом мозгу. Тајанствени утицај је све јачи –– његово ухо је напрегнуто до краја, умне способности проширене и – одједном – колико год глас био слаб, његово изванредно ухо га је ухватило, његов осетљиви ум је схватио смисао – Еурека! Открио сам га! – узвикује он“ (Чланак без библиографских ознака нађен у архиви Музеја Николе Тесле. Kуцан машином на 24 странице. Писан је највероватније 1905. године).
Насловна фотографија: Тесла са књигом Руђера Бошковића „Theoria Philosophiae Naturalis”, испред трансформатора, Њујорк (Извор: Википедиа)
Аутор: Милорад Дурутовић
