U hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela na pravoslavni Božić 1943. godine u 87. godini života preminuo je Nikola Tesla. Prema zvaničnom nalazu smrt je nastupila u snu od srčane tromboze.
Kako je posvjedočio Sava Kosanović, naučnikov sestrić, smrt je Teslu zatekla sa Vukovom knjigom „Srpskih narodnih pjesamaˮ u naručju. Bila je otvorena na stranici na kojoj se nalazila pjesma „Smrt majke Jugovićaˮ. U tome nema slučajnosti. Moralo je biti da je Tesla u posljednjem trzaju mašte, svijesti, a i duše, čitanjem ove junačke pjesme zazivao, poput drevnih pjesnika, svoju majku jer ona je bila osnovni pokretač njegove invencije i kreacije. Od nje je naslijedio, o čemu sam piše u svojim autobiografskim člancima, izumiteljski dar, ali majka mu je usadila i trajnu ljubav prema srpskom junačom eposu.
Mogla se Georgina (Đuka) Tesla nadati da će kroz epske dubine sin sticati i moralne pouke, kao da se, pritom, identifikovala s majkom Jevrosimom, preuzimajući specifičnu etiku ove epske majke: „Marko sine, jedini u majke, / ne bila ti moja rana kleta, / nemoj, sine, govoriti krivo: / ni po babu ni po stričevima, / već po pravdi boga istinogaˮ. Upravo se Marko Kraljević raskrivao kao najviša etička figura u svijesti Nikole Tesle, jer on nije bio fasciniran samo viteškim podvizima srpskih junaka, već i njihovim moralnim rasuđivanjem. U svom eseju o Jovanu Jovanoviću Zmaju on zato i razmatra smisao žrtve Miloša Obilića, kao i smisao lamenta Marka Kraljevića: „Jaoh mene do boga miloga / đe pogubih od sebe boljega!ˮ (Vidjeti detaljnije u knjizi: Ja, Nikola Tesla, prir. Aleksandra Ninković Tašić i Milorad Durutović, Agape: Beograd, 2020).
Oproštajni govor od Nikole Tesle napisao je Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac. Pročitao ga je na komemoraciji 10. januara gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija:
Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postaju sve veća…
Posmrtni obred je održan 12. januara u katedrali Svetog Jovana Bogoslova u Njujorku, na Menhetnu. Opelo je održao sveštenik SPC Dušan Šukletović. Na Teslinoj sahrani svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković u pratnji hora Slovan; po Teslinoj želji, najpre Šubertovu kompoziciju „Ave Marijaˮ, a potom srpsku pesmu „Tamo dalekoˮ.
Religioznost Nikole Tesle
Religioznost Nikole Tesle ide u red najkontroverznijih pitanja koja se potežu povodom ovog genija. Skala razmišljanja ide od tvrdnji da je bio ateista, čak satanista, pa do toga da ga svojataju budisti, da ga prepoznaju kao panteistu, mističara i vanzemaljca.
Pa ipak, kome je poznata porodična geneza Nikole Tesle, kome je poznat njegov asketski disciplinovan život; kome je poznato da je Tesla bio kum i donator Crkve Svetog Save u Geri (SAD) – da je sam preporučio da se ta crkva posveti Svetom Savi; kome je poznato da je bio počasni predsjednik Srpske crkevnoškolske opštine u Njujorku; kome su, najzad, poznati Teslini zapisi o religijskom životu, taj neće upadati u zamke svakovrsnih spekulacija. Stoga ovdje izdvajamo neke Tesline zapise; najprije, jedan odlomak u kojem iskazuje kako je najvažnije resurse svoje nauke i duhovne stabilnosti stekao u roditeljskom domu, u vaspitanju svojih roditelja:
Godinama sam duboko razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, posmatrajući čoveka kao masu koju pokreće sila, gledajući njegovo neobjašnjivo kretanje u svetlosti mehaničkog kretanja i primenjujući jednostavne principe mehanike na analiziranje svega toga, dok nisam došao do ovih zaključaka; shvatajući, najzad, da sam njima učen u najranijem detinjstvu. Te tri reči predstavljaju tri osnovna ključa hrišćanstva. Njihovo naučno značenje i svrha sada su mi jasni: hrana za povećanje mase, mir za smanjenje sile usporavanja i rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su jedina tri moguća rešenja tog velikog problema i imaju jedan cilj, jednu namenu, a to je da povećaju ljudsku energiju. Kada to uočimo, ne možemo a da se ne zapitamo koliko je duboko mudra i naučna i koliko je nizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom izrazitom kontrastu, bar u tom smislu, stoji prema drugim religijama. Ona je nesumnjivo rezultat praktičnog eksperimenta i naučnih posmatranja koja su sprovođena vekovima, dok su drugi religijski sistemi, izgleda, proizvod čisto apstraktnog promišljanja. Rad, neumorni napor, koristan i nagomilan, sa periodima odmora i oporavka u cilju veće efikasnosti, to je noseća i stalno ponavljana zapovest (Nikola Tesla, „Problem povećanja ljudske energije”, Century Magazine, The June, 1900).
Tesla je vjerovao u neraskidivu komplementarnost nauke i religije
Osim navedenog, Tesla je ostavio i mnoštovo drugih zapisa o svom religijsko-naučnom osjećanju svijeta. Izdvojimo samo neke:
Mogu, takođe, da kažem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u ortodoksnom značenju reči, i da se odajem stalnom zadovoljstvu uverenosti da najveće tajne našeg bića tek treba da budu protumačene i da, uprkos svim suprotnim dokazima čula i učenja egzaktnih i suvih nauka, ni sama smrt neće značiti kraj divnim metamorfozama čiji smo svedoci. Na taj način sam uspeo da održim nepokolebljiv mir svesti, što me čini otpornim na nevolje, kao i da postignem zadovoljstvo i sreću do te mere da mogu da izvlačim neko zadovoljenje čak i iz tamnije strane života, iskušenja i patnji življenja. Imam slavu i neizrecivo bogatstvo, i više od svega toga, pa opet – koliko je članaka bilo napisano u kojima sam bio proglašen čovekom nepraktičnim i neuspešnim, i koliko me je jadnih nadobudnih pisaca nazvalo sanjarem. Takva je ograničenost i kratkovidost sveta! (Odlomak iz govora Nikole Tesle prilikom dodjele Edisonove medalje, 1917)
S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, srećni izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja (Nikola Tesla, Beleška u Kabaneljasovom patentu br. 164 995).
Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga JEZGRA, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.
Od tada pa dalje ideja je u „vazduhu”. On je šapatom prenosi nekom prijatelju, taj prijatelj drugom prijatelju, taj opet nekom drugom – neobična priča, niko osim njega samog ne može da je shvati. Šapat se umnožava, putuje – na konju, kočijom, železnicom i brodom, telegrafom i telefonom – slab, tajanstven šapat, na nekom nepoznatom jeziku, putuje celom Zemljinom kuglom.
Suviše je slab da bi se čuo, suviše neobičan da bi bio shvaćen: svet ide za svojim poslom kao i pre. Ali tamo negde, u nekom kutku sveta, ima jedno ljudsko biće sa izvanredno osetljivim čulima i umnim sposobnostima, priroda ga je opremila za neki visoki cilj. Šapat stiže do njega – obuzima ga neobjašnjivo uzbuđenje. On je i pre radio naporno, ali sad ne zna za odmor. Dan za danom on misli o problemu, noćima se prevrće bez sna u svom krevetu, ideje se roje u njegovom mozgu. Tajanstveni uticaj je sve jači –– njegovo uho je napregnuto do kraja, umne sposobnosti proširene i – odjednom – koliko god glas bio slab, njegovo izvanredno uho ga je uhvatilo, njegov osetljivi um je shvatio smisao – Eureka! Otkrio sam ga! – uzvikuje on“ (Članak bez bibliografskih oznaka nađen u arhivi Muzeja Nikole Tesle. Kucan mašinom na 24 stranice. Pisan je najverovatnije 1905. godine).
Naslovna fotografija: Tesla sa knjigom Ruđera Boškovića „Theoria Philosophiae Naturalis”, ispred transformatora, Njujork (Izvor: Vikipedia)
Autor: Milorad Durutović
