Švajcarska želi da proširi svoje akumulacije kako bi postala manje zavisna od uvoza električne energije. Tamošnje hidroelektrane bi mogle da pomognu da se snizi cena energije u zemljama EU. Ali, dogovor je na čekanju.
Reverzibilna hidroelektrana Nant de Drans južno od Ženevskog jezera u Peninskim Alpima trebalo bi da bude puštena u rad ovog leta. Sa snagom od 900 megavata, biće to druga hidroelektrana u Švajcarskoj i imaće snagu jednog povećeg bloka nuklearne elektrane ili elektrane na ugalj. Gornja akumulacija je na visini od 2.200 metara i sadrži dovoljno vode za 20 sati rada pod punim opterećenjem. Najveća reverzibilna hidroelektrana u toj zemlji, Lint-Limern, nalazi se inače u kantonu Glarus, u centralnom delu Švajcarske. Na mrežu je priključena 2016. godine i može da proizvodi 1000 MW do 33 sata.
To je mnogo obnovljive energije. Ali, ono što te dve elektrane čini posebno važnim za proces prelaska na obnovljive izvore energije, jeste to što za manje od deset minuta mogu da se prebace iz proizvodnog u modus skladištenja. Turbine tada pumpaju vodu iz donje akumulacije u gornju, obnavljajući svoj potencijal proizvodnje.
Povećanje hidroenergije je zapelo
S obzirom na rastuću potrebu za skladištenjem energije, ne treba da čudi to što energetske firme grade reverzibilne elektrane – čak i ako su u to ulaganja ogromna. Obe švajcarske hidrocentrale koštale su oko 2,1 milijardu evra. Međutim, mereno efektima i kapacitetom, skladištenje u akumulatorima košta višestruko više. Pored toga, reverzibilne hidroelektrane projektovane su za rok korišćenja od 80 godina i teoretski na beskonačan broj ciklusa punjenja i pražnjenja, dok sa druge strane veliki litijum-jonski sistemi za čuvanje energije gube i do trećine svog kapaciteta nakon deset do 20 godina, a to znači i da gube na upotrebljivosti.
Međutim, izgradnja reverzibilnih elektrana na principu skladištenja vode – bilo s crpnom stanicom ili bez nje – već godinama stagnira. I to ne samo u Švajcarskoj. U Nemačkoj je potencijal za komercijalna ulaganja ionako ograničen zbog nedostatka visokih planina. Što se tiče zaštite životne sredine, ekološke organizacije takođe smatraju da su potencijali za tu vrstu elektrana u velikoj meri iscrpljene. Ovo drugo naročito važi i za Austriju.
Kombinacija izvora električne energije u toj zemlji veoma je slična onoj u Švajcarskoj: dve trećine hidroenergije, odnosno oko 15 odsto obnovljivih izvora. Manja proširenja se uglavnom izvode na akumulacionim hidroelektranama, a pritom je jasno na stvaranje akumulacija uvek znači i ogroman zahvat u prirodu.
O tome se i u Švajcarskoj vode žestoke rasprave. „Čak i za projekte koji predviđaju samo proširenje postojećih akumulacija, postupci odobrenja često traju 15 i više godina“, kaže Robert Boes, profesor hidrologije na Tehničkom univerzitetu u Cirihu (ETH).
Prošle jeseni su ekološka udruženja i operateri elektrana na jednom okruglom stolu o hidroelektranama postigli dogovor o 15 konkretnih projekata pomoću kojih bi se kapacitet sezonskih reverzibilnih elektrana do 2040. povećao za dva do jedanaest teravat-sati. To odgovara prosečnoj potrošnji električne energije u Švajcarskoj u periodu od dva meseca. Podršku je donošenjem odgovarajućeg zakona dala i vlada.
Međutim, u Švajcarskom savezu vodene energije su skeptični. Smatraju da ti projekti nisu isplativi i kažu da je u stvari potreban – sporazum sa Evropskom unijom.
Potreban sporazum s EU
Toga, međutim, za sada nema. I zato članice tog švajcarskog saveza ne profitiraju od unosnog i atraktivnog energetskog tržišta EU. Savez sumnja i u isplativost reverzibilnih hidrocentrala, ali ocenjuje da bi to u budućnosti moglo i da se promeni, onda kada poraste proizvodnja energije iz obnovljivih izvora s kojima se reverzibilne elektrane dobro nadopunjuju. Niko međutim za sada ne zna kada će se to ostvariti.
Proizvodnja energije iz vode u Švajcarskoj ima dugu tradiciju. Ta alpska zemlja čak 60 odsto svojih potreba pokriva iz različitih vrsta hidrocentrala. Struja se i izvozi – 2020. čak 5.560 teravata, što je deset odsto proizvedene energije u Švajcarskoj. Međutim, viškovi se ostvaruju samo između marta i oktobra, jer ostatak godine sneg i led blokiraju vodene mase.
Zato u to vreme na scenu stupaju švajcarske nuklearne elektrane. Ali one, čak i uz nove reverzibilne elektrane, neće biti u stanju da pokriju švajcarske potrebe zimi. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da i ta zemlja, kao i Nemačka, želi da se reši svojih nuklearki. Zato i jeste važan sporazum sa EU koji bi olakšao prekogranični protok električne energije uklanjanjem fiskalnih i birokratskih prepreka.
Akumulacije bolje od akumulatora
Bez obzira na sve, Nemačka i druge zemlje EU takođe moraju da razmotre načine kako energija vetra i sunca bude dostupna u svakom trenutku. Čuvanje u akumulatorima s litijum-jonskom tehnologijom još nije adekvatna alternativa. Ta vrsta „magacina“ dobra je za kratkoročno napajanje, na primer kada oblaci zaklone solarni park.
Ali, čak i najveći sistemi akumulatora ne mogu da danima premošćavaju faze bez sunca i vetra. „Proširivanje postojećih akumulacija i proširenje drugih reverzibilnih elektrana, kao nedavno u Lint-Limernu i Nant de Dranseu, moglo bi da bude deo rešenja za budućnost“, kaže profesor Boes.
Jan Valter
Izvor: Dojče Vele
