Службеници ДПС-а, након што су сјахали са грбаче народа, не могу никако да се адаптирају на стварност и политичку реалност. Чини се да су и дефинитивно изгубили способност „пресвлачења коже”, мада још имају манекенске склоности и носе лијепа одијела.
Нема за шта портпарол ДПС-а Милош Николић није оптужио могућност избора Андрија Мандића на челно мјесто Скупштине Црне Горе. Подсјетио да је државни непријатељ, агент српски и руски, да би то, штавише, скренуло Црну Гору са пута ЕУ интеграција, те да ће оваквим развојем догађаја „пасти маске на политичкој сцени и више неће бити никакве мимикрије”.
Е, будибогснама, што ’но народ каже. Портпарол је само заборавио да подсјети на онај предизборни плес Мила и Манде у зачудној атмосфери једног подгоричког хотела. А плес је био присан, пун пријатељског набоја, скоро би се могло рећи, „стискавац”.
Ну, сада је политички оркестар промијенио ноте, па млади портпарол ријешио да пјева неке јако, јако, старе пјесме из Милове младости. Дај, вели, да се опет посвађамо, да подијелимо Црну Гору, па и окружење. Дај, вели, да се договоримо ко људи, да опет Мило буде Мило, а Манда буде Манда.
Па ја, не знам, портпароле, како да помогнем. А бих да могу. Можда извршити неку диверзију. На примјер, да Мило обуче Мандино одијело, а Манда Милово. Ту су они негдје, исте величине.
Милован Урван
