Пише: Филип Драговић
Ајде да и ја кажем шта мислим о резултатима пописа.
1. Евидентно је да смо као народ постали старији, са већом просјечном старосном доби, али не и паметнији, мудрији…. што би та „старост“ требало да подразумијева.
2. Један исти народ дијели се на двије нације, које су жестоко међусобно посвађане. То је та 70% већина „православних“ у Црној Гори, која се као у неком калеидоскопу преслаже у различите проценте, у зависности како их „окренеш“.
3. Па ако те људе окренеш кроз призму националне припадности (а то ће рећи, кроз везаност за државу коју доживљавају матичном) онда ће превладати тијесна „црногорска“ већина, уз мањину која им дише за вратом. „Српску“ мањину која ове прве подсјећа да та матична црногорска држава јесте уједно и српска.
4. А ако исти народ окренеш кроз призму језика, односно онога што би прије државе указивало на културу, језик и род, на међусобно разумијевање и комуникативну везу са црногорским окружењем. Е онда доминира „српска“ већина, уз мањину, сада „црногорску“ која очајнички хоће да нагласи неку своју менталитетску посебност.
5. Јасно је да овдје имамо по 30 % , или подједнако оних који су „затегли до краја“ на обје стране. То су они којима је важније да искажу ко су (пред страхом да им то неко не украде) него да направе мост ка другом. И они су, за сада, већина од неких 60 % (30 % Срба који говоре српским + 30 % Црногораца који зборе „црногорским“)
6. 10 – 15 % је оних Црногораца који говоре српским или оних говорника српског који се пишу као Црногорци. То је један, по мени, мудрији дио становништва који тражи неку везу, неки компромис, између самих себе и предака, али и између самих себе и браће/комшија који су „затегли“ у једну страну. Тај „дуалитет“ није никаква идентитетска вратоломија или хир. То није неко компликовање већ компликоване ситуације. То је „С.О.С.“ сигнал да морамо направити неки искорак из ових диоба, и да не смијемо остати сужњи забетонираних категорија „или – или“. Тај СОС буквално може да значи у данашњој Црној Гори: спасите наше душе (Save our souls). Спасите их од сила мржње и подела које хоће да нас разједине до краја
7. Можда формулација „Црногорац који говори српским“ и није најсрећнија, али указује на један поредак вриједности који се може разумјети. Наиме, име српског језика и народа су старије и сложеније категорије од младе црногорске нације. Стога је обрнут феномен „Србин који говори црногорским“ – незамислив и немогућ. Али, ето, понудите ми боље рјешење. Дајте ми варијанту која ће сачувати и оно моје српско и оно моје црногорско и ја ћу је прихватити.
