Још кад би неко објаснио јавности шта се тачно догодило синоћ у Скупштини? Закон је повучен јер нису прошли амандмани? Зашто предлагач није прихватио амандмане који би постали саставни дио текста? Радило се о само два, колико смо успјели да испратимо?
Да је то урађено УРА би морала да гласа против цијелог Закона, а то након дана и дана говорења да је парламентарна већина „за Закон“ не би, ваљда, било много логично?
Него, добро. Сва штета таква била. Ако су локални избори пожељни и сада, у децембру, и у фебруару и у марту и у мају нека буде – можда и расхладе усијане главе.
(Фото: Вијести)
Жалосно је, међутим, да немамо никакву одговорности, да је договор и око елементарних ствари немогућ. Озбиљне политике потврђују се и кроз формалности, кроз процедуре, а незреле се „перчинају“ и око ничега.
Да садашња опозиција није иста она власт од јуче, она корумпирана дружина какву Европа није запамтила, она дискриминаторска која је унутрашње прилике довела до усијања – хапшењима, протјеривањем, пребијањем, не би била никаква штета да наша, садашња, власт буде кажњена и на локалном, и на државном нивоу.
Ипак, једно ћемо брзо научити – људи ће тражити алтернативе и гласати некога другога све док се не трансформишемо и схватимо да је наша одговорност огромна и највећа икад.
Ми треба да водимо државу најбоље што можемо, а не да се понашамо као туђом руком завађени пјетлови.
Горан Даниловић
Извор: ИН4С
