Има нечега страшног у ономе кад се неком бестидном вјештином провалника подиже поклопац са ћивота и почиње монолошка сага – „ево су те затворили….“! Тај опскурни обред који се још снима неком магијском техником, из искривљеног доњег ракуса, понижава све људско у гледаоцу, а вриска која услиједи након што монах тражи да се удаљи од ћивота, у човјеку пробуди онај исконски стид и муку за које немате никакве кривице.
Видио сам данашњи снимак испред ћивота Светог Петра на Цетињу.
Неко је снимао леђа госпође која би да „проћаска“ са Петром II и да му се нешто изјада, да му објасни, мученику, како је заробљен, отприлике као и она. Не умијем да објасним тачно на шта ме ово подсјетило, али јесте нека компилација разбојништва, тужбаличког заноса и НВО агенде.
Као, ето они (монаси) су пошли на ручак па је Она (нити знам ко је нити ме интетесује) искористила прилику да се изјада Светом Петру; шта их је снашло, њу и њега, и шта би ваљало чинити.
Живко Николић и његов режисерски дар су од данас у сјенци овог спо(р)та који је негђе између онога што раде Пуссy Риот и и бивши филипински предсједник Дутерте.
Има нечега страшног у ономе кад се неком бестидном вјештином провалника подиже поклопац са ћивота и почиње монолошка сага – „ево су те затворили….“! Тај опскурни обред који се још снима неком магијском техником, из искривљеног доњег ракуса, понижава све људско у гледаоцу, а вриска која услиједи након што монах тражи да се удаљи од ћивота, у човјеку пробуди онај исконски стид и муку за које немате никакве кривице.
Помози и опрости Боже Велики.
Помози и опрости Свети Петре, ти нас најбоље знаш и онда и данас.
Помози Јаки слабима, Мудри аветнима.
Опрости наивнима, бестиднима и уплашенима.
Опрости, Ти си навикао на нас, а ми на тебе нијесмо никад.
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук
