Пољски премијер Матеуш Моравјецки одржао је говор о Европи на Универзитету у Хајделбергу у којем се супротставио визији ЕУ Емануела Макрона и Олафа Шолца: националне државе, а не централизам, чине Европу јаком.
Још од првих дана европске интеграције владала је следећа дилема: да ли би Унија требало да буде само заједница националних држава или би требало тежити Европској унији која ће временом преузети и надлежности националних влада? Недавно су француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц упозорили да би, поготово сада, требало тежити заједништву и снажној, уједињеној Европи.
За пољског премијера Матеуша Моравјецког, у говору о Европи који је одржао овог понедељка 20. марта на немачком универзитету у Хајделбергу, то нипошто није пут којим би требало ићи: „Ништа у Европи неће боље да штити слободу нација, њихову културу, њихову социјалну и економску, политичку и војну безбедност, од националне државе. Националне државе су у Европи незаменљиве.“
За Бастијана Зендхарта из немачког Института за Пољску то јасно показује да ова влада у Варшави нема намеру да подржава још веће интеграције у Европи: „Говори о Европи редовно имају визију будућности ЕУ, а Моравјецки је у свом обраћању показао да у ствари жели повратак на исходиште, дакле у ’Европу отаџбина’.“
Повратак у шездесете прошлог века
Тај појам својевремено је користио француски председник Шарл де Гол у процесу помирења с Немачком и стварања нове, европске заједнице. Према мишљењу тадашњег француског председника, Унија никада неће значити нестанак Француске, нити доминацију било које државе или саме Уније над политиком Париза.
Али, времена су се променила и интеграција је све снажнија – и политички и војно и економски, а на крају крајева и због заједничке валуте. Пољски премијер се, међутим, очигледно враћа Де Головој визији Европе, иако није ум свом говору није користио и његов појам. „Али то јесте била централна тачка говора Моравјецког“, сматра Зендхарт.
Већ и сама могућност надгласавања појединих чланица у органима ЕУ за пољског премијера је неприхватљива: „Дајте да одустанемо од уплитања у ствари код којих се доводе у питање национални интереси“, рекао је пољски премијер.
Брисел је исто што и Москва?
Ни у самој Пољској, а ни у ЕУ, Моравјецки није усамљен у својој забринутости да би Унија могла да настави да ограничава суверенитет држава-чланица и потискује њихове националне идентитете. Притом се ретко повлачи паралела с тим како руски режим пориче право украјинске нације на постојање.
А управо то је оно што Моравјецки ради користећи сличан речник у свом говору, тврди Зендхарт. Премијер је, сматра, у суштини хтео да каже: „Kао што Путин жели да потисне национални суверенитет Украјине, и ЕУ је на крају крајева претња пољском суверенитету.“
Kритика „елита ЕУ“ и Немачке
За разлику од „елита ЕУ“, здравље Европе се неће постићи „централизованом супер-државом“, јер ће се томе супротставити европске нације, каже пољски премијер. Глобалну водећу улогу, сматра, Европа може да има једино равнотежом снага преко читавог континента и њеним проширењем, како на Западни Балкан, тако и на Украјину.
И овом приликом Моравјецки је упозорио на опасност од проширења рата у Украјини и на друге државе Европе, и указао на НАТО као брану таквим покушајима. Он је међутим у Хајделбергу исто тако јасно напао и политику Немачке речима да, „они који су годинама финансирали руске припреме, разоружавали Европу и присиљавали слабије државе на партнерство са Русијом, сада такође сносе одговорност за рат у Украјини.“
Шта се ту уопште нуди?
Зендхарту највише смета то што Моравјецки у свом говору приговара и оптужује, али притом, како каже, не нуди никакву конкретну алтернативу: „Могао је да каже: ’Упркос свим разликама, сада је важно да Немачка и Пољска сарађују у војним и одбрамбеној политици’. Али није предложен никакав контра-пројекат, никаква иницијатива која би се сада могла предузети.“
Уместо тога, пољски премијер још једном је захтевао од Немачке да Пољској плати „репарације“ за ратна разарања у Другом светском рату. У супротном, нагласио је, ма колико то било потребно, помирење између две државе неће бити могуће.
„То је, да тако кажем, у потпуној супротности са ставом Берлина, који сматра да нам у овом тренутку уопште није потребна дебата, с обзиром на изазов руског рата. Осим тога, премијер је употребио недипломатски избор речи: ’репарације’“, указује Зендхарт.
Дакле, у говору Моравјецког било је националистичких тонова, критика на рачун Немачке и Брисела, а није било конкретних предлога, указује Зендхард и закључује да има много тачака које сугеришу да је говор био више мотивисан унутрашњом политиком Пољске, него што је за циљ заиста имао да ослика некакву визију Европе.
Извор: dw
