Био је то најкраћи мандат икада: након шест недеља на функцији премијерке, Лиз Трас је „бацила пешкир“. А већ и то што се помиње могући повратак Бориса Џонсона, довољно говори о ситуацији у Великој Британији.
У подне се у Лондону појавила вест да је Грејем Бреди посетио премијерку. Напетост је расла. Лидер посланичке групе конзервативаца је неко ко у Даунининг стрит одлази да владајућима поручи да су им посланици изгласали неповјерење. Тако је било 2018. када је Тереза Меј била присиљена да оде, исто као и овог лета Борис Џонсон.
Крај кратког мандата
Наводно је Лиз Трас сама тражила тај састанак с Бредијем, можда да би га уверила да јој пружи још једну прилику. Али оно што је он тада рекао премијерки иза затворених врата о расположењу у посланичкој групи, морало је да буде толико катастрофално да је Лиз Трас објавила да својевољно подноси оставку. „У овој ситуацији схватам да не могу да испуним мандат за који сам изабрана“, кратко је рекла на растанку.
Један дугогодишњи посланик у среду увече је у Доњем дому британског парламента искалио свој бес због догађаја у последњих неколико седмица. Чарлс Волкер је све оно што се дешавало назвао „неопростивим, јадним и потпуном срамотом“. Нагласио је и да из ове ситуације више нема повратка. Ситуација у којој се налази влада је „ужасна“, рекао је Волкер, додајући да је бесан. Ако тај испад одражава расположење посланичке групе конзервативаца, онда је јасно зашто Трас није могла да издржи и зашто је морала да поднесе оставку након 44 дан проведених на дужности – дакле, као премијерка с најкраћим мандатом у британској историји.
Вожња политичким тобоганом смрти
Лиз Трас је овог лета победила у унутарстраначкој изборној кампањи, а током ње се профилисала као миљеница десничарске базе партије. Катастрофа је почела када је у пракси спровела радикалне идеје слободног тржишта које су јој донеле место премијерке. Њен министар финансија Кваси Квартенг, представио је буџет који предвиђа смањење пореза за богате и истовремено повећање потрошње. Лиз Трас то је назвала „планом привредног раста“. Али, финансијска тржишта уочила су да је поверење у британску финансијску стабилност пољуљано, фунта је пала, Банка Енглеске морала је да спасава пензионе фондове, а стопе на хипотекарне кредите су порасле.
Реакције у свету биле су поражавајуће. Чак је и амерички председник Џо Бајден политику Лиз Трас прогласио за „грешку“. Премијерка је покушала разне заокрете како би повукла делове својих планова, а онда је прошлог петка морала да предузме радикалне мере. Отпустила је свог министра финансија, који је био један од њених најближих политичких пријатеља и који је само извршавао њену политичку вољу. Замена је био бивши министар здравља Џереми Хант, који је од свих планова Лиз Трас одустао у року од 48 сати. Хент је најавио тешка времена и нову политику штедње: поништена су сва смањења пореза и примењена је кочница потрошње.
У среду је хаос достигао још један врхунац: у Доњем дому парламента, Трас је изјавила да је „борац, а не она која одустаје“. Међутим, убрзо након тога појавила се вест да је Трас отпустила и своју министарку унутрашњих послова Суелу Брејверман, миљеницу тврдокорне торијевске деснице. Званични разлог била је формална грешка, али вероватно се у ствари радило о покушају премијерке да отвори врата већем броју усељеника како би се подстакла привреда. Брејверман је то жестоко одбацивала.
Губитак другог члана владе пропраћен је гласањем у Доњем дому које је се отело контроли. Било је речи фракингу, али делимично и о изгласавању неповерења, што је подстакла Лабуристичка странка. Већина посланика конзервативаца изричито се противи фракингу, али су били присиљени да гласају за, како Трас не би била смењена. Вече се завршило у вици и тучњави, а посланици торијеваца су остали љути. Тај циркус је очигледно био почетак краја који је, према британској традицији, дошао бруталном брзином.
Повратак Бориса Џонсона?
Конзервативци желе да до петка следеће недеље одлуче ко би требало да наследи Лиз Трас на дужности. Најневероватнија гласина о томе је да Борис Џонсон жели да се укључи у конкуренцију. Вратио се с одмора у Централној Америци, а његове присталице у странци истичу да је Џонсон победник избора који мора Торијевце да извуче из тренутне беде.
„Надам се да сте уживали на одмору, шефе. Време је да се вратите. Има неколико ствари које би требало обавити у кабинету“, твитовао је Џејмс Дадриџ, Џонсонов бивши државни секретар у парламенту. Отворено је питање колико ће се остварити планови о предивном повратку Бориса Џонсона који је отеран у јулу, али већ и само размишљање о томе довољно говори.
Други могући кандидати су бивши министар финансија Риши Сунак, али чини се да он неће пронаћи консензус, јер га многи и даље криве за пад Бориса Џонсона. Он је током лета више пута истицао да је финансијска политика Лиз Трас апсурдна и нереална. Осим тога, заинтересована је и Пени Мордаунт, тренутно лидерка торијеваца у Доњем дому, али с мало искуства у раду у влади. Актуелни министар финансија Џереми Хант већ је изјавио да не жели то место. Тек ће се видети ко ће се још током викенда профилисати као кандидат – као прави „кандидата за јединство“, који би могао да окупи подељене.
Критерији за одабир сада су јасни: до понедељка морају да буду предложени кандидати који су прикупили најмање сто потписа. Ако буде више кандидата, у понедељак ће се одржати расправа, а потом и интернет-гласање чланова странке. Конзервативци, дакле, избор поновно препуштају страначкој бази, која је прошли пут направила тако катастрофалне избор.
Зар није време за нове изборе?
Шкотска премијерка Никола Стерџен ситуацију у Лондону назвала је „нечасним нередом“. Лиз Трас је, каже, само симптом сломљеног политичког ссистема. Нови избори би, према њеном мишљењу, били „демократска нужност“. Лидер опозиције Кеир Стармер користио је још јаче речи: „Сада више није реч о сапуници међу конзервативцима“. Не можете, додао је, направити још један овакав експеримент, јер је штета коју је ово проузроковало грађанима у облику раста цена и каматних стопа на хипотекарне кредите – стварна. „Британска јавност сада мора да буде у могућности да сама одлучи, потребни су нам нови избори“, рекао је Стармер.
Стручњак за устав Вернон Богданор за ББЦ овако објашњава ситуацију: „Не постоји уставна обвеза да се сада одрже нови избори. Истина је да су се само једном у историји, током Другог светског рата, у једном изборном мандату промењена два премијера. Али, то је законски сасвим могуће. Политички аргумент је, с друге стране, веома јак за нове изборе“, оценио је професор права. „Новом премијеру потребан је мандат за политику штедње коју је сада најавио Џереми Хант, али то је само политичка перспектива“, рекао је Богданор.
Разумљиво, конзервативци се боре против нових избора. Опозициона Лабуристичка странка је тренутно у испитивањима јавног мнијења за око 30 поена испред торијеваца. Већина од садашњих 357 конзервативних посланика изгубила би своје изборне јединице, посебно у бившим лабуристичким упориштима, где су пре три године забележили победе. Према прогнозама, изгубили би сваки од тих мандат. С тачке гледишта конзервативаца, разлози за именовање новог премијера су јаки. Упитно је колико би он или она могли да имају успеха с оштром политиком штедње на функцији која је изгубила кредибилитет.
Извор: Дојче Веле
