Nije imalo smisla da se juče, simbolički, osvrnem na Milov džemper za zaborav. Možda ne bih ni jutros, da nijesam sinoć gledao u jednoj emisiji nastup Nikole Zirojevića, poslanika SD-a, tj., jedne od satelitskih stranka, izišlih iz Milovog šinjela. Pomisao na Milov famozni džemper često me navodila na pomisao da ona narodna izreka da se po jutru dan poznaje baš nekad nema opravdanost. Šta se moglo očekivati od jednog „političkog džemperaša“? Da će donijeti mir, procvat privrede i blagostanje u Crnoj Gori? Možda, pod uslovom da „džemper“ simbolizuje otklon od socijalistički galantnih političara što su svrgnuti tokom AB revolucije.
Nu, kako je „džemper“ u ta davna vremena mogao dobiti takve asocijacije! Jedino pod pretpostavkom da su naši očevi bili zbilja naivni, te su džemper prepoznali kao znamenja duha narodne i radničke kulture.
Dočim, „džemper“ je oduvijek bio simbol, vjesnik, teške, duge i hladne zime. Da su, shodno tome, naši očevi bili dalekovidi mogli su blagovremeno da se pripreme za najdužu studen u istoriji Crne Gore; da, time istovremeno, shvate da je svaka stara [riječ] sveta, da se zbilja po džemperu dan poznaje. Nu, kakve veze sve ovo ima sa Nikolom Zirojevićem? Ta, samo jedno korisno objašnjenje, zima, očevidno, još nije prošla, još se izvlače vlakna iz Milovog džempera, mada su sve tanja. Stvarno nikad tanji medijski nastup nekog političara iz Milovog šinjela! Skoro mi je bila žao Zirojevića koliko je na njega galamio novinar Petar Komnenić, mada i to opravdano.
Miki Urvan
