Da li nakon Samita lidera EU i Zapadnog Balkana više razloga za zadovoljstvo imaju u Kremlju nego u Briselu – logično je pitanje ako se ima u vidu da nijedna država regiona nije ostvarila ni najmanji korak na putu evrointegracija. Analitičari za „Blic“ ocenjuju da je EU potrebnija jasnija vizija pogotovo što se sada suočava sa nizom negativnih momenata.
– Nama evroskeptici više nisu potrebni, članice obavljaju sav posao za njih – poruka je koja najbolje oslikava raspoloženje gotovo u svim državama Zapadnog Balkana nakon još jednog izduvanog balona evropskih nada i očekivanja.
Severna Makedonija i Albanija i dalje nisu ni otpočele pregovore o pristupu EU, BiH još čeka na status kandidata, Crna Gora nije napredovala ka EU, a Srbija jedino što je dobila iz Brisela su kritike zbog „saradnje sa Rusijom“.
„Očekivalo se više političkog sluha“
Zbog toga Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da Moskva nakon samita u Briselu ima razloga za zadovoljstvo.
– Evropska unija nije uspela da obezbedi konsenzus i da sve države članice prihvate geopolitičku realnost na koju se toliko pozivaju, naročito nakon izbijanja rata u Ukrajini. Očekivalo se više političkog sluha, Bugarska nije bila spremna da učini važan korak, ozbiljna država članica koja shvata u čemu se Evropa i svet nalaze nije smela svoja pitanja da rešava u pet do 12 – naglašava Majstorović.
Činjenica da zemlje Zapadnog Balkana decenijama bezuspešno pokušavaju da se približe ulasku u EU dok su Ukrajina i Moldavija dobile ad hok status kandidata za članstvo usled krize još jedan je u nizu dokaza da su evrointegracije, pre svega, geopolitički proces.
Sukob Francuske i Nemačke o viziji EU
Istraživač iz organizacije „Novi treći put“ Dragoslav Rašeta ocenjuje za „Blic“ da je neuspešan dan u Briselu posledica i političkog razmimoilaženja u EU u vezi sa perspektivom unije.
– S jedne strane, imamo Francusku, a s druge Nemačku. Francuska želi da uspostavi novi model unije koji bi predstavljao nešto između evropske ekonomske zajednice i sadašnje EU dok se Nemačka zajedno sa SAD-om zalaže za brži put Zapadnog Balkana ka EU. Činjenica da EU nema jasnu viziju svakako predstavlja razlog za zadovoljstvo Kremlja – ističe Rašeta.
Ipak, kako kaže, govoriti sad da je ruski uticaj na Zapadanom Balkanu ojačao je „suma nultog zbira“.
– I da su zemlje Zapadnog Balkana u Briselu napravile novi korak ka EU, ne bi nestao ruski uticaj u ovom regionu. Takođe, ni sada kada Zapadni Balkan nije napredovao u evrointegracijama ne znači da ima više nego ikad evroskeptika. Čudno je da su se dugogodišnji evroskeptici sad najviše zabrinuli za evropsku budućnost Srbije – podvlači Rašeta.
Naš sagovornik smatra da se raspoloženje prema EU neće baš mnogo menjati.
– Postoji trećina građana koji se zalažu za ulazak u EU i trećina koje su protiv EU dok trećina nema jasno mišljenje. U zavisnosti od situacije do situacije taj odnos će se blago pomerati – kaže Rašeta.
Niz negativnih momenata za EU
Da je EU trenutno u velikim problemima slaže se i bivši diplomata u Belorusiji Srećko Đukić.
– Verovatno bi EU donela drugačije odluke na samitu da nije rata u Ukrajini, da nije pala vlada u Bugarskoj i da nema problem u vezi sa ruskim gasom. Dakle, dogodio se niz negativnih momenata koje EU kao složena organizacija nije mogla da reši – ocenjuje za „Blic“ Đukić.
Kako kaže, sve to trenutno ide naruku Moskvi.
– Rusija pokušava da iskoristi svaku slabost EU. Ipak, mislim da joj dugoročno to neće uroditi plodom. EU jeste u dubokoj krizi, ali bez obzira na to, ocrtava se izlaz iz te situacije. Jednostavno, smatram da nije opcija nestanak EU što zagovara Rusija – podvlači Đukić.
Marko Tašković
Izvor: Blic
