Пише: Оливер Јанковић
Е какав смо народ, и какви смо навијачи? Као да уживамо у констатацијама да се са Новаком „нешто дешава“, да „није имао три пораза за редом већ 7 година“ да овом игром не може напријед…итд. Збиља, мислим, да нијесмо заслужили Новака. Ми нијесмо публика за њега. Ми нећемо да видимо да је ово Новакова „лабудова пјесма“ и да „Старина Новак“ ову сезону, као и ону прошлу, игра само због једног дана у години. Лане – због олимпијског финала, ове – због 25. грен слема у каријери. Све остало, АЛИ СВЕ, је пуко размрдавање и загријавање за то. А ја, рекох већ, типујем на јул мјесец и Вимблдон.
Кога брига што је испао у другом колу Индијан Велса или трећем колу Дохе? Новака није брига сигурно. Наравно да није дошао на ове турнире да губи редом све мечеве, и наравно да га свако сазнање о новом поразу боли, али није фокус на тим турнирима. Док анонимним „лаки лузерима“ преко пута мреже јесте.
Ја сам, као Нолетов навијач, савршено миран. Његово растурање Алкараза у Мелбурну ми је показало да је Ђоковић онај стари и да нема зиме што се тиче његове способности да освоји 25. ГС, односно 100. турнир у каријери. А да би се то десило треба му, између осталог, и наша подршка.
А она се не огледа у кукању и јадању послије сваког пораза у Новаковим спаринг загријавањима, какви су, без икакве сумње, излети по мастерсима овог прољећа 2025.
