Слово митрополита Амфилохија о бомбардовању Подгорице, приликом промоције филма Раја Јеврића „Кад чујете бјеж’те – кад видите леж’те“ 5. маја 2017. године.
Дакле, власт Јосипа Броза, власт онога који како видите у Београду, ено га још увијек влада.
Ових дана сте могли да видите да су стотине и стотине притицали из свих бивших југословенских република да се поклоне њему.
Њему, коме је дат овај град и чије име је носио до 1992. године, а град је носио име онога који је тај исти (овај) град уништио заједно са својим сателитима (као што сте и имали прилике да погледате и видите у документарном филму).
Он који је бомбардовао овај град, наводно због Њемаца, нациста – да, дјелимично било је тога у томе тренутку – не треба гријешити душу, међутим, очевидно из свега оног што се догодило са обзиром да се знало да су Њемци кренули, одступили и да се неће више враћати – циљ је био уништити тим актом своје идеолошке противнике.
Без милости уништити противнике.
То је сада кристално јасно.
А ако је уништавао противнике, али зашто да уништава град ?!
Око двије хиљаде људи – цивила је страдало, видјели сте овдје потресне слике, такође, 80 посто је град био сравњен са земљом по његовој директиви.И да сва ова прича буде још ирационалнија, ево након седамдесет три године, сада у овом граду постоји споменик подигнут војнику који је бомбардовао Подгорицу, а поред њега је један троугао са једном бомбом, наводно то је у спомен онима који су ту пострадали.
Међутим, споменик није подигнут ниједном од ове дјеце која су страдала (током тог бомбардовања), њихова имена колико знам нигдје нису записана на некој плочи у овоме граду.
Е то гробље од кратера које сте видјели на филму је било прекривено такође крстовима, које су булдожерима 1958. године заједно са земним остацима жртава сравнили са земљом.
А ту заједно са тим сравњеним гробљем видите да је ту подигнуто и ово игралиште (стадион) “Будућности“ – управо на древној некрополи.
А записано је још у Душановом законику – Цара Душана, да ко скрнави гроб то је равно убиству живога човјека.
Једноставно и кратко речено, онај који је то урадио, томе је требало бити суђено за злочин.
Односно требало му је бити суђено за масовне злочине на просторима Југославије, управо ономе који је покретач и носилац најстрашнијег братоубилаштва које се догодило овдје на овим просторима.
Е тај подстрекач је добио, онај који је уништио овај град и крвљу га залио, добио је да је овај град носио његово име.И хајде некако, историја је то, било је и прошло.
Међутим, да је прошло била би и некаква утјеха, али, на том братоубилаштву започетом 1941. године, на тој и таквој диоби, на тој и таквој дубокој рани у бићу овога народа и у бићу ове Црне Горе се сада гради судбина Црне Горе.
Било би добро да је та рана замирена, да је опојана та рана, да су се браћа послије свега што је прошло помирила.
Међутим не, на тој дубокој рани се дакле гради.“
(Извор: Храм Христовог Васкрсења, Подгорица)
Бомбардовање Подгорице
У извјештају борбених јединица на терену Црне Горе јасно су назначени разлози савезничког бомбардовања. Штаб 9. црногорске бригаде извјештава о јачини непријатељских снага на простору око Подгорице: „Ако би ускоро услиједило макар и мање бомбардовање њихових положаја, а специјално околних села око Подгорице, те Казновице (Спушке Главице) и Тараша, настала би таква ситуација код њих, да би све оно што заиста није директно узело учешћа у појединим злочинима – изашло из Подгорице и тражило заштиту и уточиште код наше војске”.
Први извјештај о минималним њемачким губицима у бомбардовању Србије и Црне Горе, шаље амерички амбасадор из Грчке, 15. маја 1944. године: „Нашим бомбардовањем југословенских цивила, а како је то Радио Лондон објавио – бомбардовање је извршено на Титово тражење, ми идемо на руку непријатељу, а не само што то огорчава једног врло заслужног савезника, него отуђује од нас народ који би желио да се на нашој страни бори када дође велики дан. Неамеричко дјело чинимо мијешањем у један бијесни грађански рат и тиме одбијамо од себе наше пријатеље“.Подгорици су комунисти послије Другог свјетског рата надјенули име по Брозовом конспиративном надимку а крајем 2018. године постављен споменик Јосипу Брозу у центру Подгорице.
Бројке
Текст који слиједи је објављен на порталу ИН4С 5. маја 2019. године, поводом годишњице бомбрадовања.
Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.
Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да ствар буде још гора, град није имао било какав већи војно-стратешки значај.
Почев од 23. септембра 1943. године, када су савезници први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 грађана.
Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура.
Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем – 17 њемачких војника у Подгорици за вријеме Другог свјетског рата.
У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик, еуфемистички посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси – бомба од више стотина килограма.
Иронија судбине је да је у Толошкој шуми откривен и споменик, како стоји на натпису, „посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“. Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, преко пута хрватске амбасаде.
Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом, испод фигуре која личи на птицу пресјечену у њеном подножју.
ЕТОС
