Кандидатура Саифа ал-Ислама Гадафија за председника Либије одражава историјски тренутак с којим се земља суочава на предстојећим изборима док покушава да изађе из година грађанског рата и хаоса после свргавања и убиства његовог оца, Моамера Гадафија.
Док део Либијаца страхује од повратка диктатуре, други у Саифу ал-Исламу Гадафију виде неког ко би могао да уједини земљу, подсећајући их на време стабилности, пишу светски медији.
Симбол историјског тренутка
Саиф ал-Ислам Гадафи покренуо је у недељу, 14. новембра, председничку кампању у покушају да поново преузме контролу над земљом више од деценије после пада режима његовог оца у оружаној побуни, пише Волстрит џурнал.
Појавивши се први пут у јавности после шест година, Гадафи је потписао документа за регистрацију кандидатуре у граду Сабха на југу Либије, после чега је либијска изборна комисија на својој интернет страници потврдила да је примила документа.
Објава Гадафијеве кандидатуре за председника симболише историјски тренутак с којим се Либија суочава на изборима заказаним за 24. децембар, оцењује амерички лист и указује да се ова земља, више од 10 година после побуне и страних ваздушних напада у којима је збачен режим Моамера Гадафија, мучи да превазиђе године сукоба и политичке кризе.
Ако би био изабран, Гадафи ће вероватно наићи на отпор милиона Либијаца који су подржали револуцију у којој је свргнут и брутално убијен његов отац 2011, окончавши више од 30 година аутократске владавине, истиче Волстрит џурнал и указује да су неки Либијци с гнушањем одбацили кандидатуру са страхом да ће поново успоставити диктатуру, будући да је и даље жесток противник продемократске побуне.
Против Гадафија је Међународни кривични суд подигао налог за хапшење због злочина против човечности у вези с његовом наводном улогом у крвавом гушењу протеста 2011, а такође га траже тужиоци у Триполију у вези с наводним убиствима која су починиле руске паравојне формације у тој земљи. Гадафи одбацује оптужбе.
Компликовање избора
Улазак сина бившег либијског диктатора на нестабилну политичку сцену подељену између завађених фракција додатно ће закомпликовати напоре за одржавање избора, оцењује Фајненшл тајмс.
Уједињене нације и западне владе, указује лист на наводе аналитичара, виде изборе као неопходан корак за уједињење земље богатом нафтом која излази из грађанског рата.
На састанку на високом нивоу у петак, 12. новембра, у Паризу, којем су присуствовали лидери Француске, Немачке, Италије, Либије, Уједињених нација и потпредседница САД Камала Харис, истакнут је значај одржавања избора на време уз претњу санкцијама сваком ко покуша да угрози изборни процес.
Аналитичар у Немачком институту за међународне и безбедносне послове Волфрам Лахер рекао је да би кандидатура Саифа ал-Ислама Гадафија могла да подстакне друге моћне личности и могуће кандидате који желе да одложе или поремете изборе да интензивирају своје напоре, истиче британски лист, додајући да се политичке снаге с истока и запада Либије споре око правног оквира гласања, што можда наговештава да страна која изгуби неће признати резултате.
Саиф ал-Ислам Гадафи има упориште у својој племенској групи, као и другим племенима која су стала на страну његовог оца, док анкете показују да га на ширем нивоу подржавају Либијци који гаје носталгију за временом пре 2011. када је земља била стабилна и просперитетна, мада под Гадафијевом диктаторском влашћу.
Изузетан повратак
Кандидатура Саифа ал-Ислама, који је важио за наследника пуковника Гадафија, није изненађење, истиче Њујорк тајмс, додајући да је он то сам најавио у интервјуу за тај лист у мају.
Ипак, указује лист, његов излазак из сенке потресао је ионако крхке напоре да се одрже избори, за које се међународни актери и Либијци надају да ће бити следећи велики корак у транзицији Либије из вишегодишњег грађанског рата и хаоса ка миру и стабилности.
Победио на изборима или не, Саиф ал-Ислам Гадафи је, према оцени Њујорк тајмс, извео изузетан повратак и његово поновно појављивање одражава како су се времена у Либији променила откако су побуњеници ухватили и убили његовог оца 2011.
Напори које предводе Уједињене нације за уједињење Либије Саифу ал-Исламу дају прилику да поврати значај, мада аналитичари кажу да је сумњиво да ли може привући широку подршку. Ипак, указује лист, док неки Либијци одбацују његову кандидатуру као циничан покушај повратка на власт после деструктивне владавине његовог оца, за многе у Либији он представља шансу за окончање превирања и насиља у протеклој деценији, видећи у њему потенцијално уједињујуц́у фигуру која их подсећа на стабилније дане пре побуне.
С друге стране, додаје Њујорк тајмс, мало је вероватно да ће избори сами стабилизовати Либију која се суочава с економском неизвесношћу, наоружаним милицијама које не намеравају да се расформирају, фрагментираном политиком, поделама између истока и запада и континуираним мешањем спољних сила које су подржавале сукобљене стране, с циљем да добију утицај у нафтом богатој земљи.
Према проценама Уједињених нација, у Либији има око 20.000 страних бораца , укључујући и припаднике руске приватне фирме за обезбеђење Вагнер групе, као и борце из Чада, Судана и Сирије. Упркос притиску европских сила и САД, Русија и Турска, које подржавају супротне стране у Либији, и даље су неспремне да повуку своје плаћенике.
Други кандидати
Иако стране силе инсистирају да су избори неопходни за стабилизацију Либије после година рата, многи у тој земљи, као и посматрачи, забринути су због предстојећег гласања, указује Вашингтон пост и истиче да у Либији и даље има много наоружаних група и страних плаћеника.
Очекује се такође да ће Калифа Хифтер, који предводи Либијску националну армију на истоку земље и којег подржавају руски плац́еници, такође објавити кандидатуру за председника.
Хифтер се по повратку из САД придружио ривалској влади на истоку и његове снаге су 2019. покренуле офанзиву на Триполи. Провладине снаге су 2020. потиснуле Хифтерове снаге из његовог последњег западног упоришта у Тархуни, југоисточно од Триполија. Ове године се привремено повукао са своје званичне функције на истоку, што је изазвало спекулације да намерава да се кандидује за председничке изборе, пошто је услов да кандидати напусте друге службене дужности три месеца пре гласања.
Абдулхамид Дбеиба, премијер Владе националног јединства, такође се сматра потенцијалним кандидатом. Та влада је формирана у Триполију уз подршку Уједињених нација у покушају уједињења земље која је у годинама после свргавања старијег Гадафија ушла у хаотичне сукобе наоружаних група, док је нестабилност такође помогла да такозвана Исламска држава нађе упориште у Либији.
Међу могућим кандидатима су и председник парламента Агила Салех и бивши министар унутрашњих послова Фати Башага.
Саиф ал-Ислам и друга Гадафијева деца
Саиф ал-Ислам Гадафи (49) докторирао је на Лондонској школи економије и виђен је као реформистичко лице Гадафијевог режима пре побуне 2011, указује Асошиејтид прес.
Заробљен је у граду Зинтан крајем 2011. године, када је у побуни, коју је подржао НАТО, свргнут његово отац. После више од 40 година на власти, Моамер Гадафи је убијен у октобру 2011. усред борби које су касније прерасле у грађански рат.
Пуштен је у јуну 2017. после више од пет година притвора, мада га и даље тражи Међународни кривични суд због оптужби за злочине против човечности који су наводно почињени у првим недељама побуне 2011.
Диктатор Гадафи је имао осморо деце, од којих је већина играла значајне улоге у његовом режиму. Његов син Мутасим је убијен у исто време када је Гадафи заробљен и убијен. Још два сина, Саиф ал-Араб и Хамис, убијени су раније у побуни. Још један син, ал-Сади Гадафи, пуштен је у септембру пошто је више од седам година био у притвору у Триполију после изручења из суседног Нигера.
Извор: Радио Слободна Европа
