У сали цркве Светог Ђорђа под Горицом, вечерас 3. маја 2022. дијалошком трибином “Ранохришћански споменици града Подгорице”, почели су “Дани Светог Марка”.
О ранохришћанским споменицима у Подгорици, говорили су: Милош Живановић, археолог — Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, Драган Радовић, кустос — Музеј града Подгорице, а модератор трибине био је свештеник Гојко Перовић.
Милош Живановић је рекао да је хришћанство од старта наступило као градска религија, те истраживање треба вршити прије свега у градовима, а тако је и код нас у Црној Гори. Он је упутио публику да у Подгорици имамо локалитете из 4. вијека, а то је била провинција Превалис са Скадром као главним градом, која обухвата и приморске градове. Живановић се посебно осврнуо на Дукљу, као град који је важан и у римском, али и у предримском периоду.
Посебно се осврнуо на истраживање из 2013. када су археолози у дијелу источне некрополе пронашли гробове хришћана, што је указало да је хришћанска заједница у Дукљи била веома јака.
Осврнувши се на цркву Светог Ђорђа, истакао је да испод апсиде постоје дијелови који су старији од саме цркве, подробна истраживања нису још нису урађена, али је логично да је црква из 9. вијека настала на темељима још старије цркве. Милош Живановић се посебно осврнуо на најзначајнији проналазак из раног периода цркве, а то је осликана чаша, о којој су написани бројни научни радови. ”Још давно се дошло до закључка да аутор није могао бити хришћанин, јер има пуно грешака у хришћанској мисли”, рекао је, појаснивши да је ту представљено рецимо како Мојсије отвара извор у дрвету, а хришћанин би знао да отвара извор у стијени, итд. ”Ова чаша датира из друге половине 4. вијека и јединствен је примјерак, а вјероватно је копија сличних предмета рајнске продукције, због тога јој дајемо толико значаја”, нагласио је и додао да је то можда био дискос, можда предмет у коме се послуживала храна на погребним обредима, а можда је наручена ради сахрањивања са њом, с обзиром да је нађена у гробници.
Археолог Живановић је подробно објаснио локалитет Дукље и Златице, поткрепљујући своје излагање фотографијама и детаљним приказима путем видео презентације, говорећи и о обнови цркава у 9. вијеку.
Говорећи о цркви Светог Ђорђа, он је истакао да је са археолошке стране урађен само један дио код апсиде, гдје су нађени поменути зидови, а гробље се простире све до стадиона, а та величина гробља које се налази око ње, сведочи такође о значају ове цркве. Он је објаснио како је истраживати у Подгорици веома тешко, јер у њој постоји интензивна континуирана изградња. Евандар, Павле и Немазијан су имена првих познатих епископа на овом простору, док је Аусонија прва ђакониса позната на овим просторима.
Он је посебно нагласио важност даљих археолошких истраживања, како би се створила што јаснија слика и приказало што више релевантних и утемељених података.
Драган Радовић је рекао да је Дукља само једна од урбаних цјелина које су се развијале на овом простору, а Подгорица, као град, се први пут помиње 1326. године и то је значајан податак, али то наравно не значи да је тада град основан, а доказ је и црква Светог Ђорђа која је из предроманичког периода, а то је само дио тог урбаног и хришћанског континуитета на овом простору.
Он је такође нагласио да је ”подгоричка чаша”, предмет који се налази у музеју у Ермитажу, један од најстаријих доказа ранохришћанског периода, а ту су и бројни остаци каменопластике на различитим локалитетима у Подгорици, који свједоче о животу хришћана. ”Један од елемената архитектонске пластике са Дукље је уграђен и у цркву Светог Ђорђа”, рекао је и додао да се овај континуитет касније огледа у писаним споменицима и у иконама, а посебно изворе налазимо код Божидара Вуковића.
Он је говорио о предању о проклетом цару Дукљанину, а везано за цара Диоклецијана, што је вјероватно повезано са његовим гоњењем хришћана. Ово нема везе са римском Дукљом, са градом, већ конкретно са личношћу овог цара.
Радовић је нарочито говорио о цркви Светог Ђорђа која има више слојева у архитектонском смислу, али највјероватније има слојеве и у живопису. ”То је огроман временски период од 9. и 10. вијека када је направљена црква, до данас”, нагласио је, говоривши о слојевима и промјенама, који су видљиви нарочито у кровној конструкцији. Нагласио је да не знамо ни како је њен првобитни живопис изгледао, а овај данашњи, у наосу и олтару, настао је након обнове Пећке Патријаршије, јер је готово идентичан живопису манастира Мораче и Никољца. ”Она, не само што има слојеве у архитектонском и сликарском смислу, она има слојеве и у културолошком и историографском смислу, она прати сваку фазу историје Подгорице”, рекао је, претходно поменувши да су аутори иконостаса браћа Ђиновски. Појаснио је да је ова породица дошла из Македоније, били су јако утицајни у градском животу Подгорице, веома имућни, обновили су преко 100 иконостаса, итд.
Нагласио је да је црква Светог Ђорђа најзначајнија тачка у историји овог града, тачка од које све полази, а говорио је и о османском периоду и суживоту православне, римокатоличке и исламске заједнице, као и позитивним примјерима суживота, али и међусобним сукобима.
Учесници трибине су се сложили да је непримјерено користити археологију и историју у политикантске сврхе, већ је неопходно да се овим питањима бави искључиво струка и наука, а постоји велики број стручних младих људи који могу да допринесу науци читаве европске цивилизације.
Црквена општина подгоричка поводом славе града Подгорице и 30 година обновљене Марковданске литије, до недеље 8. маја, организује манифестацију “Дани Светог Марка”. Сјутра у 19:30 ће се одржати концерт Данице Црногорчевић, као и промоција нове пјесме ове умјетнице ”Ђурђија”.
Тијана Лекић
Видео: Острог ТВ студио
