Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Милорад Додик се прије неки дан опет „прославио“ изјавом како његов главни град није „Сарајево, него Београд“. А добио је гласове Срба који не живе у Србији него оних који су у БИХ, и чији је главни град Сарајево.
Поставља се логично питање шта онда значе ове ријечи М. Додика? Иде ли он и његово најближе окружење у Србију да живи и политички дјелује, или намјерава да сву Републлику Српску пресели у Србију? Ако није ни једно ни друго, онда овај представник „свих Срба“ преко Дрине, прави екстремни политички проблем онима који су га гласали, и представља их као реметилачки фактор у оном што се зове „међународни друштвени уговор“ или БИХ.
У Сарајеву још живе неки Срби. Тамо је сједиште Митрополије. Тамо је предсједњштво БИХ у ком представник Срба има право вета. Ту је мјесто гдје се тренутно рјешава политичка судбина Срба преко Дрине, јер је то тако нацртао и зацртао свијет, још „Тамо далеко“ у Дејтону…
Чему онда ово неосновано ку…ње Додиково, осим што ће довести до још теже преговарачке и дипломатске позиције Српске? Зар је тешко бити политички углађен и куртоазан па рећи да ћемо бити конструктивни и да ћемо радити на изградњи бољег друштва, па чекати да неко од других екстремиста направи фаул? Политичко припајање Српске Србији спада у СФ жанр и било ко ко о томе прича испада неозбиљан и деструктиван, мада Милорад, то сви знамо, и не умије боље.
До читања у сљедећем броју…
