Странке и коалиције „тридесетоавгустовске“ већине, и оне које су је првобитно формирале, као и оне које су из ње настале, освојиле су збирно 50 мандата, док је коалиција окупљена око највеће странке бивше власти (ДПС) освојила 21 мандат.
Странке које представљају националне мањине усвојиле су укупно чак 10 мандата. У појединачном смислу, побједник избора је Покрет Европа сад, али не апсолутни већ условни побједник. Њихов резултат је за неколико процената мањи од очекиваног али чињеница да су у свом првом изборном наступу на државном нивоу као странка освојили прво мјесто, сама по себи довољна је за њихово задовољство. Имаће ՚право првенства՚ у састављању владе, али и највећу одговорност за политичку стабилност у земљи“, казао је у осврту на изборне резултате политички аналитичар Лука Радоњић.
„ДПС и све мање странке око ДПС (СД, ЛП, Дуа) освојиле су око 160 хиљада гласова 2020., а сада око 70 хиљада, што је пад од 90 хиљада гласова. То је велики пад бившег политичког хегемона. Ипак, чињеница да су освојили друго мјесто говори да су сачували политичку организацију и да их велики талас промјена и низ изборних пораза није бацио испод 20%, иако тренд пада повјерења нису зауставили“, објашњава Радоњић.
Kоалиција „За будућност ЦГ“ коју чине странке бившег ДФ узела је 15% и показао се исплативим њихов раскид са ПзП, који је освојио 0,7% гласова у самосталном наступу. Нова српска демократија и Демократска народна партија задржале су скоро исти број мандата као у претходном сазиву Скупштине Црне Горе, због чега се то може сматрати стабилним резултатом“, каже Радоњић, и додаје: „с обзиром на то да исказали спремност да ставе по страни питања која дијеле, може се рећи да је њихов постизборни коалициони капацитет већи у сусрет преговорима“.
„За формирање стабилне владе потребно поштовање основних демократских стандарда, укључујући и поштовање изборног поретка у оквиру тридесетавгустовске већине, и управо то може бити увод у политичку стабилност у земљи“, закључио је Радоњић.
