Одлазак предсједника државе Јакова Милатовића из ПЕС-а и политички разлаз који се тим поводом десио је протекао прилично мирно. По доступним подацима, Јаков је са собом из ПЕС-а „повукао“ неких 10-12 одсто партијаца на разним функцијама, изузев случаја у Подгорици гдје је тај проценат већи, а ради се о пет од тринаест одборника. Међутим, Милатовић ће бити и даље јака политичка фигура која ће на мјесту предсједника државе стабилно остати више од четири године. За то вријеме ће се много чега издогађати на политичкој сцени Црне Горе. Закономјерно ће се појављивати разноразна таласања која ће давати шансу новим политичким организацијама. Политичка сцена Црне Горе је итекако ровита, а то гарантује сигурно отварање политичког простора за ново позиционирање и политичко дјеловање.
На другој страни, компактност Предсједништва ПЕС-а и посланичког клуба у Скупштини, гарантује политичку стабилност Спајићеве Владе. Самим тим, Спајић има могућност да остварењем економских циљева стабилизује и ојача ПЕС а тиме подигне рејтинг партије на још виши ниво. На, другој страни, Милатовић ће имати шансу да искористи прилике која ће му се пружати у ближој и даљој будућности да би направио нови, партијски продор на политичкој сцени.
У ближој перспективи су локални избори који ће се догодити за нешто више од годину дана у Никшићу, а могући су локални избори у Будви, Шавнику, Андријевици. Ти локални избори ће врло прецизно показати у ком правцу иде даља прекомпозиција политичке сцене Црне Горе. Ипак, кључна ствар је да разилажење у ПЕС-у није било бруталне природе с прејаком реториком, јер јер такав развој догађаја могао нанијети крупну штету обијема странама. Као негативан примјер политичког сукобљавања можемо навести својевремени судар Демократа и ГП УРА, гдје су главни актери били Шарановић и Конатар с инкриминишућим тезама о: „21 милиону“ и „експлицитним снимцима“. Сукоб је дуго трајао, а све то је имало тешке посљедице по Демократе и ГП УРА и донијело им приличну политичку штету. Да би се та, обострано разарајућа прича и ујдурма: завршила изненадном коалицијом те двије странке на парламентарним изборима, на велико чуђење јавности.
Ако знамо да будућност ПЕС-а зависи од економског успјеха Владе Спајића, а политичка будућност Милатовића од исправних потеза које буде вукао у току конципирања нове партије или покрета, то се у случају обостраног успјеха намеће као природно рјешење њихово политичко савезништво у будућности. У сваком случају, та опција се не може искључити чак и ако због надгорњавања већег интензитета: у одређеном моментима буде изгледала немогућа.
Што се тиче гласачког тијела, у игри ће бити апстиненти с прошлих избора, гласачи партија које немају будућност (попут ДПС-а) али и грађани који ће бити незадовољни партијама које су гласали на прошлим изборима. Све то даје широк простор за политичко дјеловање већ на наредним локалним изборима.
За портал „Журнал: Војин Грубач
