Наслов пружа списак имена која су обиљежила минулу седмицу. У реду, када је Вучић у питању, то је одавно постала наша свакодневица. Лијепо је то описао и мучени Топалко у својим тужбама да му је предсједник упропастио наступ на РТС-у, а могуће и читаву каријеру.
Дочим, чаршијом круже приче да би предсједникова жртва могла бити и Бресквица, да је њена извјесна побједа саботирана, јер ако то воли народ у Србији, па и региону, то не значи да је таква нумера инклузивна за јевропејска очекивања. Ту је испливала адекватна родољубива алтернатива Теуа Dora.
Ну, да ли је то стицај околности или нешто сасвим подешено, друга је работа. Лично ми је симпатично што су фанови Teye Dore организовали једну акцију у вучићевском маниру, најваљујући контрамитинг подршке свом фавориту. Укратко, имаћемо прилику да видимо митинг подршке Бресквици, а потом и контрамитинг подршке Teyici.
Како се у све ово уклапа Андреј Николаидис? Суштински никако, али формално припада истом жанру. Како је спаљивање лутке што личи на Николаидиса, подстакло духове у Црној Гори да се опредјељују „pro i contra”, тако су и ове пјевачице послужиле за сличне обрачуне у Србији.
Дакако, све ово није тривијално колико изгледа у први мах. Доказ је јучерашње оглашавање Љуба Филиповића, у свом редовном јутарњем аранжману. Ако је већ Љупче, као најагилније аналитичко перо у Црној Гори, укапирало да више „не ради“ подјела на четнике и партизане, „белведерце“ и „литијаше“, него да се рађају нови феномени братских раздора, онда то има релевантну намјену. Да упростим, уочио сам да Љубо преферира Teyu Doru. А, ако сам га добро разумио, Бресквица га сувише подсјећа на мрску му Даницу Црногорчевић. Ето, код Љуба иде увијек исти алгоритам, типа: „бирам А јер мрзим Б“.
Милован Урван
