У емисији Имагинарна едиција, од понедељка, 31. октобра, до петка, 4. новембра, можете слушати три текста о различитим схватањима процеса секуларизације у савременој социологији религије чији су аутори Димитриј Узланер, Питер Бергер и Хозе Казанова. У својим радовима они се баве преиспитивањем домета и ограничења класичних теорија секуларизације у разумевању положаја и значаја религије у данашњем свету. Текстове је одабрао и превео Милан Суботић.
Реафирмација и јачање религије у политичком животу, дебате о статусу религијских организација, као и снажни тренд обнове индивидуалне религиозности довели су у питање претпоставке да ће глобални процес модернизације у будућности довести до опадања значаја религије.
Утемељене у традицији Просветитељства, теорије секуларизације формулисане педесетих и шездесетих година прошлог века, предвиђале су на основу раста научне рационалности, урбанизације, економског развоја и социјалне сигурности, да ће временом верске заједнице губити друштвени значај, а религијска уверења остати стриктно ограничена на сферу приватности.
Међутим, друштвена и политичка збивања последњих деценија подстакла су радикално критичко преиспитивање низа филозофско-теоријских, нормативних и идеолошких претпоставки ових теорија, па и њихово експлицитно напуштање. Иако спадају међу критичаре пређашњих теорија секуларизације, аутори чије текстове емитујемо на Трећем програму, не одбацују сам концепт секуларности, већ га теоријски тематизују на начин који, по њиховом уверењу, помаже потпунијем разумевању судбине, улоге и значаја религије у савременом свету.
Други текст о теоријама секуларизације заправо је текст предавања Питера Бергера, које је овај аутор, под називом „Оспоравање секуларизације“, одржао на Новој школи за друштвена истраживања, 2007. године.
Иако је Бергер шездесетих и седамдесетих година важио као један од најистакнутијих заговорника теорије о еволутивном развоју модерних друштава који карактерише опадање улоге религије, он је, пре свега под утицајем препорода ислама и ширења евагелистичких протестантских деноминација широм света, ревидирао у каснијим радовима своје схватање односа секуларности и модерности. По његовом мишљењу, кључно обележје модерности није нужно секуларизација, већ плурализам вредности и уверења, као и институционална диференцијација друштвеног живота.
Разликујући идеологије секуларизма – западноевропску (француску), америчку и комунистичку (совјетску) – Питер Бергер разматра последице које оне имају у политичком животу. Такође, указује да процес секуларизације није неповратан, те на примерима Ирана и Турске, упозорава да елите које усвајају и имплементирају секуларне идеологије у ваневропским културама изазивају, по правилу, јачање отпора маса које теже десекуларизацији, тј. афирмацији сопствене традиционалне религиозности. Стога, своје предавање Бергер завршава похвалом умерености илустровану америчким решењем односа државе и религије којим се избегавају крајности религијског, али и секуларног фундаментализма.
Питер Бергер (1929–2017) сматра се једним од најзначајнијих теоретичара савремене социологије знања и религије. Такав статус је стекао пре свега књигом Друштвена конструкција стварности коју је написао у коауторству са Томасом Лукманом (1996). Уредник је зборника радова Десекуларизација света који је преведен на српски језик (Нови Сад, 2008).
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.
Извор: rts.rs
