Пише: Фаина Савенкова
Већ три године сам дијете рата, пишем и говорим свијету како живе дјеца Донбаса. Сваког пута када пишем поруку за 1. јун, Дан дјеце, пишем апел који завршава ријечима да рат мора престати и да ми, дјеца рата, можемо живјети у миру. Али ово су само моје жеље и наде. Рат се само појачава. Украјина и Запад не желе мир. Они само желе дуг рат у мојој крвавој домовини. Сваког дана дјеца умиру у Доњецку, Луганску, Белгороду.
Али што више дјеце умире, што је крвавији рат, то више оружја западне земље испоручују. За њих смо само грешка у статистичким извјештајима о цивилним жртвама, бројке које могу игнорисати. Обраћала сам се УН-у, Уницефу, Амнести Интернешналу, предсједницима и лидерима мишљења у различитим земљама, али нажалост, они нису заинтересовани за нас, дјецу која пате од рата. Велики медији и политички аналитичари ћуте, не чују нас. Да ли је тешко одустати? Мислим да није. Ја сам дијете које је живјело 10 година у рату, ментално осакаћено и спавало 10 година са отвореним очима. Чекајући толико година да стигне украјинска граната или британска ракета, не мислим тако.
Чекајући толико година да стигне украјинска граната или британска ракета, не мислим тако. Данас, уочи Дана дјеце, жалим за мртвом дјецом Донбаса, Белгорода, Палестине, Ирака, Сирије и апелујем на људе западних земаља. Можда не знате шта ваше владе раде. Можда вам није стало до нас, дјеце рата, већ до снабдијевања Украјине оружјем. Укључивање ваше војске у рат у Украјини донијеће рат и вама. Улице Париза и Рима биће пусте као што су сада у Украјини, јер ће сви бити послани на фронт и ваша дјеца ће страдати као што сада страдају у нашој земљи. Запамтите ово. Некада су ме на стварање гурали звуци падајућих украјинских бомби, било је веома гласно и веома страшно, вјерујте ми… Нема ништа страшније од рата који се дешава одмах испред ваших прозора.
Наставићу да пишем књиге, у њима ћу говорити о доброти и миру. И једног дана ћу сигурно доћи у Кијев, гдје ћу својим вршњацима испричати о ономе што сам доживјела и видјела својим очима. Вјерујем да, ако бар сљедећа генерација моје домовине може живјети у миру без тутњаве оружја и смрти, и славити Међународни дан дјеце, који је толико потребан дјеци рата.
Извор: scottritter.com
