(Foto: waytomonte.com)
Razloga je mnogo da se to ne čini, i svi su odavno uočeni i imenovani: pesnikov amanet da počiva u baš takvoj crkvici kakvu je sebi namenio (i sagradio), nedostojnost i same pomisli da se Njegošev grob pretvori u sitan mamac za turističke pfenige, estetska promašenost, pretencioznost čudovišnog zdanja na osakaćenoj planini, monstruozitet ideje da se na grobu najvećeg Srbina među srpskim pesnicima ustoliči tvorevina čoveka obnevidelog u mržnji na srpski narod, samovoljno kršenje zakona, koje opominje na besudna vremena, lakomislena, gotovo obesna rasipnost u prilikama kada Crna Gora kleca pod teretom ne samo prečih već i viših potreba da bi ukinula zaostalost i siromaštvo, a sačuvala bogato ime svoje istorijske i duhovne časti.
Svaki od ovih razloga morao bi biti dovoljan, a svi zajedno bili su iapk slabi da zaustave ljude koji su doneli odluku, ili da zamisli one koji po nekakvim uzusima reprezentacije pristaju da spiskom svojih imena sačine federalni dekor poduhvata. Njima se to nije učinilo zastidno. Nisu pomislili da će zbog njihovih neznanja, nemoći ili nenavisti naše vreme crveneti pred onim koji dolaze.
Pavle Ilić
Izvor: Knjiški blok Sumrak Lovćena
