Sa Katedre za srpski jezik poručili su zagovornicima korišćenja rodno senzitivnog jezika da su se upustili u intervenciju u strukturi jezika i normiranje nečega o čemu pojma nemaju
Nametanje rodno senzitivnog jezika je poteklo iz Evropske unije, ali su čak i tamo poslušali svoju struku i odlučili da to ostane na nivou preporuke, rekao je za RT Balkan upravnik Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vanja Stanišić povodom nove najave zvaničnika u Srbiji da će od juna 2024. godine korišćenje rodno osetljivog jezika u medijima i institucijama biti obavezno.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je skup „Društveni dijalog – kako do rodno osetljivog jezika“, na kome su, kako ističe Stanišić, izostali predstavnici ključnih institucija poput Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
„To je bilo izneto kao primedba ministru“, ističe on i dodaje da su profesori sa Katedre za srpski jezik poručili zagovornicima korišćenja rodno senzitivnog jezika da su se „upustili u intervenciju u strukturi jezika i normiranje nečega o čemu pojma nemaju“.
„Bez muškog roda, ni oni sami ne mogu da govore, kolege su im ponudile sijaset primera“, naveo je Stanišić.
Pod maskom brige za ravnopravnost polova, nestručni ljudi „mešaju babe i žabe“, ocenjuje on, pri čemu samo dodatno markiraju žene i time narušavaju ravnopravnost muškaraca i žena.
Govoreći o pozadini inicijative koja, kako navodi, za krajnji cilj ima da „čovečanstvo promeni strukturu i psihu“, profesor objašnjava da se samo nazire ko, i zašto, na tome insistira.
„Mi samo naziremo ko stoji iza svega toga i sa kojim ciljem – onaj koji daje pare kroz Ministarstvo i nije imenovan, a čiji su instrumenti nevladine organizacije i udruženja žena koja to promovišu“, rekao je profesor Filološkog fakulteta.
Ministarstvo organizuje panele sa stavom „mi ovo sprovodimo, a pomoć struke nam treba zbog nekih ‘dilemica'“, navodi Stanišić i ističe da na panelima na kojima se razgovara o obaveznom korišćenju rodno senzitivnog jezika „redovno sede predstavnici nevladinih organizacija i liberalnih medija“.
Profesor Stanišić, ipak, smatra da Ministarstvo neće moći da sprovede zakon.
„Moj je utisak da će oni taj zakon ostaviti na ledu, da neće moći da ga sprovedu. Neće moći da osmisle kažnjavanje, neizvodljivo je. Taj jezik se ne može govoriti. Sve je to potpuno besmisleni teror. Najverovatnije će morati da se uradi onako kako je u EU“, zaključuje on.
Jezički i kulturni inženjering
Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milo Lompar rekao je za RT Balkan da spontano razvijene forme iskazivanja muškog i ženskog roda u srpskom jeziku nikada nisu bile problem.
„Reč je o jednom ideološkom nasilju nad jezikom, budući da one forme iskazivanja ženskog odnosno muškog roda koje su prirodno i spontano došle nikada nisu bile problem da budu u upotrebi. Ovde je reč o ideologiji koja, podređivanjem države, za koju je prevashodno odgovorna vlast i predsednik republike, na neki način instrumentalizuje upotrebu jezika sa preciznim ciljem da se promeni odnos prema stvarnosti“, rekao je Lompar.
On je ocenio da je u pitanju apsolutni jezički i kulturni inženjering koji se sprovodi nasilnim sredstvima bez ikakve lingvističke potrebe.
„U srpskom jeziku postoji vrlo velika otvorenost prema inovativnim sadržajima koje ulaze spontano, bilo da je reč o rečima stranog porekla, bilo da je reč o običajnim formama. Novi svet, koji se oblikuje na naše oči, ukida svaki spontanitet“, navodi profesor.
Insistiranje na korišćenju rodno osetljivog jezika u Srbiji je, smatra Lompar, proizašlo iz ideologije američkog preuređenja sveta, koja je prvo postala obavezujuća u zapadnim društvima, onda je kolonizacijom zemalja istočne Evrope postala obavezujuća za sve građane.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je usvojen 2021. godine predviđa, između ostalog, obavezno korišćenje rodno senzitivnog jezika u medijima i institucijama.
Cilj takvog izražavanja je, kako je navedeno, veća vidljivost žena u svim sferama života, a rodno osetljiv jezik je „sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“.
Veštačka tvorevina koja će izazvati mnogo problema
Kako to izgleda u praksi, objasnila je profesorka Filološkog fakulteta Rajna Dragićević za portal „Espreso“ nakon što je saopšteno da rukovodioci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ne podržavaju korišćenje rodno senzitivnog jezika u školskim udžbenicima.
„Slažem se s predlogom ZUOV-a da ‘rodno osetljiv’ jezik treba da bude izbačen iz udžbenika zato što je to veštačka tvorevina koja bi izazvala brojne probleme. Rečenica napisana takvim „jezikom“ ne samo što je neprirodna već i otežava razumevanje njenog sadržaja, npr. Indijanci/Indijanke su živeli/živele u rezervatima. Ovakvim usložnjavanjem rečeničnih članova lekcije postaju nejasne i nesavladive“, istakla je ona.
Osim toga, ocenila je Dragićevićeva, menja se i njihov informativni fokus.
Umesto da učenik razmišlja o podatku koji donosi rečenica (u navedenom primeru to je život Indijanaca u rezervatu) mogao bi pomisliti da je težište rečenice na tome da su i Indijanci i Indijanke živeli u rezervatu. Lekcije moraju biti napisane kratkim, jasnim i razumljivim rečenicama, a rečenice tzv. rodno osetljivog jezika su nejasne i nemaju informacioni centar jer se on gubi u nepreglednim, tromim i neprirodnim rečenicama“, objasnila je ona.
Povodom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti stručnjaci iz Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika su zaključili da su tim zakonom „ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga jezika“.
U saopštenju Matice srpske tada je navedeno da je „nedopustivo donošenje Zakona čiji je neodvojiv element obavezna upotreba rodno osetljivog jezika, propisana bez valjane javne provere njegove opravdanosti i bez konsultovanja i saglasnosti struke i njenih organa“, kao i da imajući u vidu sve njegove nedostatke, „taj zakon treba ukinuti i doneti nov“.
Takođe se ističe da je „nedopustiva obligatornost u upotrebi rodno osetljivog jezika, uz uvođenje cenzure, verbalnog delikta i drakonskih kazni“.
„Time je uveden jezički totalitarizam i prekršeno ustavno pravo svakog građanina Srbije – pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“, navodi se u saopštenju Matice srpske uz objašnjenje da se „imenički rod u srpskom jeziku ne zasniva kao kategorija na ‘oblicima za rod'“, već da je on „klasifikaciona kategorija – neke imenice su prosto muškog, druge ženskog, treće srednjeg roda i ne menjaju se po rodovima“.
Kako upozoravaju, „bukvalizam nametnut Zakonom mogao bi dubinski promeniti srpski jezik“.
Izvor: Anastasija Jezdić/rt.rs
