Piše: Pavle Kosić
Dugo najavljivana prva, a verovatno i jedina, debata američkih predsedničkih kandidata na kojoj su učestvovali bivši predsednik Donald Tramp i aktuelna potpredsednica Kamala Haris protekla je uz veliki broj optužbi, niz neistina koje su iznele i jedna i druga strana, ali i neobičan pristup moderatora američke televizije ABC koji su se odlučili za „fektčeking“ u realnom vremenu, i to isključivo izjava jednog kandidata.
Uprkos očekivanjima da bi ova debata, za razliku od mnogih prethodnih, mogla da pomogne jednom od kandidata da napravi razliku u veoma tesnoj trci i uhvati zalet manje od dva meseca pre novembarskih izbora, to se ipak nije dogodilo. Upravo suprotno, direktno sučeljavanje Trampa i Harisove samo je utvrdilo stavove već opredeljenih birača, dok će oni koji ne znaju za koga će glasati 5. novembra verovatno još neko vreme ostati neopredeljeni.
Kada je reč o temama koje su obrađene tokom debate, ni tu nije bilo iznenađenja. Ekonomija, imigracije i kontrola granice, spoljna politika, abortus, pitanje rase i klimatske promene. Iako je ekonomija jedna od oblasti u kojoj Tramp dominira, što potvrđuje svaka dosad objavljena anketa iz koje se vidi da glasači imaju više poverenja u njega nego u Harisovu po tim pitanjima, čini se da republikanac ipak nije uspeo da poentira. Najsnažniji je bio kada se govorilo o spoljnoj politici, podsetivši da za vreme njegovog predsednikovanja nije pokrenut nijedan novi rat, dok se trenutno u svetu vode dva velika vojna sukoba – u Ukrajini i na Bliskom istoku – koji su, prema njegovim rečima, doveli do ivice izbijanja trećeg svetskog rata. Posebno se osvrnuo na povlačenje Amerike iz Avganistana, poručivši da je reč o jednoj od najvećih sramota u američkoj istoriji za koju je odgovorna administracija Džoa Bajdena i Kamale Haris.
Sa druge strane, Haris je, očekivano, bila najjača po pitanju abortusa koji se nametnuo kao jedno od važnih pitanja za američke birače nakon što je Vrhovni sud, uz pomoć sudija koje je Tramp imenovao, poništio odluku Ro protiv Vejda iz 1973. godine kojom je pravo na abortus bilo zagarantovano američkim ustavom. Ona je poručila da podržava pravo svake žene da odlučuje o svom telu, dok je Tramp rekao da o tom pitanju treba da odlučuje svaka savezna država pojedinačno, ali je naglasio da podržava abortus u slučaju silovanja, incesta ili u situaciji kada je život majke ugrožen.
„Tišina, molim“
Zanimljiv detalj tokom debate bio je i taj što je Tramp donekle preuzeo stil njegove protivkandidatkinje, ali i Džoa Bajdena iz 2020. godine, kada je u jednom trenutku, dok je kandidatkinja demokrata pričala tokom njegovog odgovora, rekao Harisovoj: „Ja govorim sad. Da li to zvuči poznato?“
Tramp je time aludirao na momenat iz debate tada potpredsedničkih kandidata 2020. godine, kada je Kamala Haris Majku Pensu, koji ju je prekidao, rekla: „Gospodine potpredsedniče, ja govorim“.
"I'm talking now… Sound familiar?"pic.twitter.com/s1K4iRgF1c
— Frank Luntz (@FrankLuntz) September 11, 2024
Republikanac je na taj način zapravo želeo da izbegne da Harisova ponovo iskoristi zgodnu priliku za takav momenat kojim bi Trampa uspešno prikazala kao nekog ko ne može da se suzdrži, ali i kao nekog ko ne poštuje žene – jednu od demografskih grupa koje će na kraju odlučiti pobednika novembarskih izbora.
Slična scena ponovila se i u drugom delu debate kada su kandidati govorili o geopolitičkoj situaciji, posebno o ratu u Ukrajini. Nakon što je Harisova poručila Trampu da bi ga ruski predsednik Vladimir Putin „pojeo za ručak“, bivši predsednik je dobio priliku da joj odgovori, međutim kandidatkinja demokrata je ponovo pokušala da mu upadne u reč.
„Tišina, molim“, kratko joj je odbrusio Tramp.
(Ne)pristrasnost moderatora
Ono što je možda izazvalo najveći gnev Trampovih podržavalaca je činjenica da su se moderatori odlučili da „fektčekuju“ kandidate u realnom vremenu. Ta praksa se tokom predsedničkih debata najčešće izbegava jer oduzima previše vremena i obično se kandidatima daje prilika da opovrgavaju izjave onog drugog. U ovom slučaju, međutim, moderatori su se nekoliko puta uključili u raspravu – svaki put da bi opovrgli nešto što je rekao Donald Tramp.
The moderator just fact-checked Trump like Candy Crowley did to Mitt Romney in 2012.
Although accurate, it jeopardizes her impartiality in the eyes of viewers. #Debate2024pic.twitter.com/912Va9KLlx
— Frank Luntz (@FrankLuntz) September 11, 2024
Prvi put se to dogodilo nakon što je Tramp izjavio da je bivši guverner Virdžinije Ralf Nortam podržao abortus, čak i nakon što se dete rodi, na šta su moderatori reagovali, istakavši da takva praksa nije legalna ni u jednoj američkoj saveznoj državi. Republikanac se zapravo osvrnuo na izjavu Nortama iz 2019. godine koji je, govoreći o hipotetičkom primeru šta bi moglo da se dogodi ako majka čiji fetus ima teške deformitete zatraži abortus tokom porođaja, rekao: „Dete bi bilo rođeno. Dete bi bilo reanimirano ako je to ono što majka i porodica žele, a onda bi usledila rasprava između lekara i majke“.
Tramp je ponovo bio fektčekovan kada je rekao da imigranti u Springfildu, u Ohaju, jedu kućne ljubimce.
„Mnogi gradovi ne žele da pričaju o tome jer ih je sramota. U Springfildu jedu pse. Ljudi koji su došli jedu mačke. Oni jedu kućne ljubimce“, izjavio je Tramp.
Nakon što mu je moderator skrenuo pažnju da lokalne vlasti nisu pronašle nikakve dokaze za to, dodavši da ne postoji ni verodostojni izveštaji koji bi potvrdili njegovu izjavu, republikanac je odgovorio da je informaciju dobio od „ljudi na televiziji koji su rekli da je njihov pas odveden i iskorišćen za hranu“.
Nekoliko minuta kasnije, Tramp je opet bio „fektčekovan“ nakon što je izjavio da je stopa kriminala u Americi dramatično porasla za vreme vlasti Bajdena i Harisove, dok je u ostatku sveta opala, na šta mu je moderator odgovorio: „Predsedniče, kao što znate, FBI kaže da broj nasilnih zločina u ovoj zemlji zapravo opada“. Bivši predsednik je statistiku FBI, na koju se moderator pozvao, odbacio kao „obmanjujuću“.
Pored toga, moderatori su još jednom reagovali na Trampovu izjavu kada je, odgovarajući na pitanje o mirnom prenosu vlasti i izborima 2020. godine za koje tvrdi da su bili namešteni, rekao da i dalje stoji pri tome, iako je pre nekoliko dana izjavio da je izbore „izgubio za dlaku“, objasnivši da je to bio sarkastični komentar. Moderator je, međutim, uskočio, rekavši da on nije primetio sarkazam u Trampovoj nedavnoj izjavi.
"Moderator" tries to fact-check Trump and it instantly blows up in his face pic.twitter.com/bYjNGqzP4h
— End Wokeness (@EndWokeness) September 11, 2024
Sa druge strane, činjenica je da moderatori ni u jednom trenutku nisu opovrgli tvrdnje Kamale Haris, iako je i u njenom slučaju bilo spornih izjava. Tako je kandidatkinja demokrata rekla da je Tramp izjavio da će doći do „krvoprolića“ ako mu se ne dopadne ishod izbora. Reč je, međutim, o izjavi koja se odnosila na „ekonomsko krvoproliće“ i sukob sa Kinom kada je reč o industriji električnih automobila. Isto tako, Harisova je iznela tvrdnju da će Tramp, ukoliko ponovo bude izabran za predsednika, potpisati zabranu abortusa na federalnom nivou, što je republikanac više puta odbacio.
Ko je više bio u ofanzivi?
Analiza Njujork tajmsa pokazala je da je Kamala Haris govorila ukupno 37 minuta i 41 sekundu, a Donald Tramp 43 minuta i tri sekunde. Od tog vremena, Harisova je čak 17 minuta i 25 sekundi iskoristila za napade na republikanca, dok je Tramp ukupno 12 minuta i 54 sekunde napadao aktuelnu potpredsednicu Amerike. To znači da je Haris potrošila 46 odsto vremena, a Tramp 29 odsto vremena za napade na kandidata rivalske stranke.
Istovremeno, to je potvrda činjenice da se Tramp donekle suzdržavao da konstantno napada protivkandidatkinju, kao što je to uradio u junu tokom debate sa Džoom Bajdenom, kada je od nešto više od 40 minuta oko 18 minuta iskoristio za napade na predsednika Amerike.
Nastup Kamale Haris naišao je na veliko odobravanje njenih stranačkih kolega i analitičara bliskim Demokratskoj stranci, dok Trampovi podržavaoci ističu da je debata bila nefer pogotovo zbog, kako tvrde, pristrasnih moderatora, dodajući da je to bila borba „tri na jedan“. Svakako ni tu nema ničeg neočekivanog – i jedna i druga strana brane svog kandidata. Ono što, ipak, deluje kao generalni zaključak jeste da ni Haris, ni Tramp ovom debatom nisu dobili nove glasače, odnosno iako su ih dobili, reč je o neznatnom broju koji neće uticati na ishod izbora.
„Moja analiza debate nikoga neće usrećiti. Mislim da je Kamala bila slaba i nervozna, posebno na početku. Međutim, Tramp je propustio mnogo prilika da zada udarac, previše je lutao i stalno se kačio za mamac. Mislim da ova debata neće mnogo toga promeniti ni za jednog kandidata“, napisao je konzervativni komentator Met Volš na Iksu, donekle sumirajući sučeljavanje kandidata za predsednika Amerike koje su gledali milioni ljudi širom sveta.
Izvor: NIN
