Nas će da dirne, zaprepasti, čak i raspali y Rubljovljevom delu ne tema, ni broj “tri”, ni čaša na stolu, pa ni krila, nego neočekivano pred nama strgnuta zavesa noumenalnog sveta, i više nam nije važno, y estetskom smislu, kojim je sredstvima ikonopisac postigao tu obnaženost noumenalnog i da li su već u nečijim drugim rukama bile te boje i ti potezi, nego to što nam je on zaista predao otkrivenje koje je sam video.
Usred smutnih prilika vremena, usred razdora, međusobnih sporova, sveopšteg divljanja, tatarskih prepada, usred tih dubokih nemira koji su beščastili Rusiju, otkrio se duhovnom pogledu beskonačni, nepomućeni, nenarušeni mir, “višnji mir” gornjeg sveta. Neprijateljstvu i mržnji koji su carevali u donjem svetu, suprotstavila se uzajamna ljubav koja protiče u večnom skladu, u večnoj bezmolvnoj besedi, u večnom jedinstvu gornjih sfera. Eto, taj neobjašnjivi mir koji teče širokim tokom pravo u dušu onoga koji sazercava Svetu Trojicu Andreja Rubljova, taj ničim na svetu uporediv azur, više nebeski od samog zemnog neba, da, taj zaista prenebesni azur, neizrečenu maštu Ljermontova koji je tugovao za njim, tu neizrazivu gracioznost uzajamnih naklona, tu premirnu tišinu bezrečnosti, tu bezgraničnu uzajamnu pokornost – mi smatramo stvaralačkim sadržajem “Svete Trojice”.
Ljudska kultura predstavljena dvorom, svet života – drvetom, a zemlja – stenom: sve je to malo i ništavno pred tim opštenjem neiskazive, beskonačne ljubavi: sve je – tek oko nje i radi nje, jer ona svojim plavetnilom, muzikom svoje krasote, svojim prebivanjem iznad pola, iznad uzrasta, iznad svih zemaljskih određenja i razlika – jeste samo nebo, jeste sama apsolutna stvarnost, jeste ono zaista bolje, ono što je iznad svega postojećeg. Andrej Rubljov je ovaplotio to koliko neshvatljivo toliko i kristalno-tvrdo i nepokolebljivo-tačno viđenje sveta.
Izvor: patmos.rs
