Један од најпознатијих немачких књижевника задњих деценија јесте Патрик Зискинд. Дјело са којим се највише прославио је роман Парфем. Иако бестселер и врло популаран “Парфем“ би се прије могао описати као андерграунд роман. Иначе, омиљена књига фронтмена бенда Нирвана Курта Кобејна коју је стално изнова читао
Радња романа се одиграва у Француској у осамнаестом вијеку. На почетку почиње контраверзно, описује се снажан смрад тадашњег пренасељеног Париза. Сву ту атмосферу прати бизаран порођај младе жене, који се одвија на рибљој пијаци испод пулта. Жена је планирала да и ово дијете попут претходно четворо подвргне чедоморству. Али њени су се планови изјаловили. Након што је ножем пресекла пупчану врпцу, таман кад се спремала за злодело, изгубила је свијест. Била је објелодањена њена намјера, признала је и претходна чедоморства, а потом над њом извршена убрзо на тргу јавно смртна казна.
Али, од ње ће се родити необично, бизарно дијете без мириса. Назваће га Жан Батист Гренуј. Ни по чему се није издвајало од остале дјеце осим по одсуству мириса и хладном осјећају језе, које је остављало на присутне. Прва је ову особину примијетила једна од плаћених дојиља. Пошто га нико због својих особина није хтио задржати, на крају се задесио у сиротишту које је водила жена са аномалијом. Аномалија је узроковала срећом по дијете недетектовање његове чудне особине. Али су остала дјеца итекако то примјећивала, због чега су неколико пута покушавала да га убију. Безуспјешно. Гренуј ће током одрастања добити фантастичан њух. Тако да је могао погодити гђе се шта налази. Власница сиротишта ће га продати због ове способносту штоватељу коже, пошто се плашила да би јој могао лако пронаћи сакривени новац, што је било и истина. Гренуј је одмах на почетку “оњушио“ да са штоватељем нема шале. Радио је врло послушно. Временом му се положај нешто и побољшао, а он је само желио да испитује мирисе. То је било његово једино задовољство у крајње суровом свијету у којем се обрео. Све више је напредовао у испитивању и слагању мириса. У глави је склопио формуле најбољих парфема, а да није ни знао за сам тај израз, формула.
Посрећило му се кад је испоручио кожу некада угледном парфимисти Ђузепеу Балдинију, који је баш те вечери размишљао о затварању радње и одласку у своју домовину Италију. У стању безвољности дозволио је тада оно што при нормалним околностима не би ни у лудилу. Да неугледном испоручиоцу коже допусти експериментисање у његовој лабараторији са скупим састојцима. И десило се чудо. Дјечак је као из лаке шале погодио формулу парфема супарничког произвођача, који је био врло популаран. А додавши у њега један састојак направио је невероватан мирис парфема. Балдини откупљује Гренуја од штоватељу коже и запошљава га као шегрта. Тачније, ниже од тога. Штоватељ исте ноћи несрећно губи живот, давећи се пијан у Сени. А Балдини се убрзано почео богатити. Толико су сјајних парфема производили да су се интересовали за њих из највиших слојева друштва, чак и краљевска породица. Гренуј и није имао нарочите користи од тога. Њему је било само важно да ужива у мистици мириса. Сав овај посао је имао одређену алхемичарску црту. А млади шегрт ће постати управо савршени алхемичар.
Толико да ће гомиле својим мирисима моћи потпуно да залуди. Но, о томе после. По напуштању Балдинија почиње лутати. А Балдини и његова супруга несрећно страдају са својом кућом, а са њима и њихово богатство, као и успјешни пословни планови, који је стари парфимиста смишљао последње своје ноћи захваљујући великом броју рецепата, које му је Гренуј оставио. Прије него што су се растали тражио је од шегрта да се закуне чашћу, свим свецима и душом своје јадне мајке, да се неће враћати у Париз за Балдинијевог живота, да рецепте које му је дао неће откривати никоме, као ни сам правити парфеме на основу њих. Али, Гренуј није имао част, у свеце није вјеровао, а ни за душу мајке му није било стало. Ипак, како је лутао пољима од Балдинија размишљао је зашто би и откривао рецепте, кад он може направити много бољих парфема кад год жели. . . Напуштањем пренасељеног Париза, осјетио је олакшање од његових мириса. Сметао му је људски мирис. Отишао је на планину на коју нијесу залазили ни најокорелији разбојници, да би се ослободио људи.
Није на њој било ни животиња, осим шишмиша и змија, које је користио за исхрану, као и траву, а са водом је излазио на крај тако што би по два сата лизао влажни камен. Али никад се срећније није осјећао. Чак се завукао и у рупу, која се налазила у планини, да би што даље био од људи. У овој рупи се осјећао као у гробу, у позитивном смислу, ослобођен на мизантропски начин свијета, који му никад није пружио љубав. Тако је провео седам година. Доласком у село са планине је резултирало бијегом сваког ко би га видио, пошто му се изглед драстично промијенио. Ту поново постаје предмет истраживања псеудонауке богатог маркиза. Гренуј се претварао да је заинтересован за ове тзв. научне подухвате, а уствари је једино био за мирисе и лабараторију, што му је овај и обезбиједио. Маркиз убрзо губи трагично живот, а Гренуј се запошљава код младе удовице и њеног шегрта, који ће јој постати муж. Одабрао је баш њих јер је у близини живјела још недорасла дјевојка фантастичног мириса. А он трагајући за јединственим парфемом није се ничег либио, па да ни убије да би добио савршени мирис, који упркос свему још није створио. Требало је за то сачекати двије године да дјевојка сазрије. После неког времена почињу се дешавати убиства младих девојака.
Убица је био неухватљив и бизаран. Одсјекао би косу жртвама пошто бих убио. Читаво мјесто је било у паничном страху. Пошто се нијесу могли изборити са убицом на рационалан начин одлучили су се за спиритуалност. Молили су се у црквама, а поједини кругови су се окренули сатанизму, организујући црне мисе. На крају су замолили бискупа да прокуне убицу, што је овај и урадио. И убиства су престала. Сви су мислили да је бискупова клетва деловала, или скоро сви. Било је укупно двадесет и четири убијене дјевојке. Али нијесу ипак сви били мирни. Отац прелијепе Лауре, дјевојке коју је Гренуј спазио, дивећи се њеном мирису, није био ни изблиза миран. Имао је ноћне море, да ће му кћер бити убијена, стално страхујући. Направио је вјешто скицу и план убистава, и био је у праву. Требало је његова кћерка да буде последња. Само никоме није било јасно шта је убица хтио од девојака. Није их силовао, нити уобичајно што убице раде. Па ни Лаурином оцу, али је знао да му за нешто требају. Отпутовао је у непознато мјесто са кћерком, а да нико није знао које. Али Гренуј их је намирисао. Открио их је беспрекорно. Док је отац дјевојке први пут после дугог времена спокојно спавао, кћерка му је убијена. Гренуј је као и осталим девојкама и од ње узео мирисну ауру. То је радио специфичном техником коју је попут злог магичара смислио. Некако се све повезало и Гренуј је био ухваћен. Сви су се зачудили. Нико на њега не би посумњао. Требало је јавно на тргу да буде подвргнут суровој казни. Народ се окупио бијесно га очекујући, посебно породице жртава. Али десило се нешто чудно. Прво са џелатом па свима присутним. Запали су у екстазу сажалијевајући Гренуја и дивећи му се.
Људи су у њему видјели нешто најљепше. Врх својих идеала. Хришћани су у њему видјели светитеља, сатанисти луцифера. Очараност је била толика да су се људи јавно на сред трга без икаквог стида предали оргијању. Осуђеник је у међувремену отишао, а окупљени су се сјутрадан пробудили у великој срамоти лежећи једни преко других. Нико о овоме догађају није желио да говори. Гренуј је ослобођен а осуђен је шегрт и муж удовице код које је радио. И овај је зачудо брзо све признао и био подвргнут јавном погубљењу, овај пут без помпе. Гренуј се вратио у давно напуштени Париз, отишао на чувено велико гробље од кога је заударао читав град. Ту су се увече окупљале проститутке, бескућници, људи са маргине. Гријали би се око ватре. И Гренуј им се придружио као један од њих. У једном моменту поново је употребио онај парфем који га је ослободио кривице и довео окупљене у екстазу. Тај пут је употребио само једну кап. Сад вјероватно нешто више. Овај пут људи су начисто помахнитали да су појели Гренуја од усхићености и то до последње коске. Тако се завршава живот овога необичног човјека.
Сама књига може се рећи да је испреплетана разним симболима. Гренуј је лик антимесије. Он је истовремено лажни месија, алхемичар, чаробњак, преварант. Имитирајући лик Исуса Христа и задивљујући људе нечим што није његово, завршава као бизарна анихришћанска форма причешћа. Дајући се попут Исуса оним презреним од свијета, који га на крају поједу. Само што су очарани нечим што није тај човјек, него мирисна аура невиних девојака.
“Чувајте се да Вас ко не превари“.
Милош Лалатовић
