Često se u diskursu crnogorskog društva mogu čuti konstatacije – „sad se pljuju međusobno, a sutra će u koaliciju“ ili „koja je poenta izbora kad opet moraju zajedno“. Prva konstatacija pokazuje nerazumevanje partijskog nadmetanja, druga prirodnog toka demokratskog političkog procesa.
Piše: ALEKSANDAR ĐOKIĆ
Partije postoje jer još uvek nije moguće da državom upravljaju građani direktno, možda će to biti moguće u budućnosti kada tehnologija komunikacije bude još razvijenija, mada će efektivnosti takvih odluka na svakodnevnom nivou biti upitna. Budimo realni, prosečan građanin koji ima svoj posao i obaveze nije zainteresovan da zaista iz minuta u minut donosi odluke u upravljanju na nekom nivou politike.
Profesionalni političari su neophodni jer je upravljanje državom, gradovima, opštinama posao sa punim radnim vremenom, s tim što o zaposlenju i njegovom trajanju u ovom slučaju odlučuju građani. Partije su neophodne jer je društvo raznorodno, svi građani ne veruju u iste vrednosti, ne posmatraju politiku na isti način, interesi su im različiti. Partije izlaze na slobodno tržište gde građani rešavaju da li ih oni mogu predstavljati ili ne.
Pojavljuju se nove partije i nestaju stare, proces je fluidan. Od izbornog sistema ponajviše zavisi da li će vlast biti koaliciona ili ne. Na drugom mestu je politička kultura datog društva. Proporcionalni izborni sistemi čine koalicione vlade neminovnim u većini slučajeva. Posle predstojećih izbora u Crnoj Gori pojaviće se i nove partije, koalicija će biti potrebna da se formira vlast, ali će raspored aduta prilikom formiranja vlade biti drugačiji od današnjeg.
Partije i njihovi lideri, istaknuti članovi, imaju tri nivoa interesa, ili treba da ga imaju:
na prvom mestu je državni interes (nijedna partija ne može da ruši demokratski poredak države u kojoj deluje, ne može da narušava ustav i zakone, ne sme da erodira institucije, dakle, državni interes je očuvanje funkcionalnog političkog sistema);
na drugom mestu je interes birača (partija predstavlja svoje biračko telo, spoljna politika, ekonomska politika, deo su uverenja birača koji glasaju za partiju koja u najvećoj meri predstavlja njihova uverenja; državni interes je očuvanje okvira političkog sistema, interes birača je pravac politike koja se u državi vodi);
na trećem mestu su lični interesi (lični interes partijskih aktivista jeste osvajanje vlasti i određenih političkih pozicija, bavljenje politikom je za njih karijera, a karijerni uspeh predstavlja napredovanje duž lestvice vlasti, ipak lični interes nikada ne sme da zaseni državni interes i interes birača, ako do toga dođe sami građani treba da kazne takve partijske lidere uskraćivanjem podrške).
Problemi nastaju kada se bilo zakulisnim borbama, bilo populističkim narativima jedna partija ušanči na vlasti i poistoveti državne interese i interese birača sa sopstvenim, ličnim interesima. U tom slučaju sam državni interes je narušen jer je efektivnost demokratskog političkog sistema smanjena ili gotovo ukinuta. U zavisnosti od geopolitičkih i kulturoloških faktora, neke države postaju poludemokratske, kao što je slučaj na Balkanu, a druge klize u otvorenu diktaturu.
Pošto u poludemokratskim sistemima opozicija svejedno ne može biti zabranjena, pohapšena, prognana ili jednostavno fizički likvidirana, populističke figure koje uzurpiraju vlast u državi mogu biti zbačene kombinacijom protesta i visokim procentom učešća građana na izborima. Litije su zapravo bile protestni pokret koji je kulminirao aktivizacijom građana na izborima na kojima je nacional-populistički DPS prvi put pobeđen. Kasnije je ta lavina nastavila da ostvaruje pobede u crnogorskim opštinama.
Partije koje su istupile protiv nacional-populističke uzurpacije bile su i ostaju raznorodne, jer protiv Mila Đukanovića protestovali su i glasali ljudi različitih uverenja i identiteta. Otuda je logično da će se te partije međusobno kritikovati i nastojati da maksimalno profitiraju od novonastale situacije, jer politički proces nastavlja da teče i posle DPS-a. Partije koje su se najbolje pozicionirale u prethodnom periodu profitiraće i imaće veći uticaj u formiranju postizborne vlade, partije koje su napravile lošije proračune proći će gore.
Koje su se partije bolje postavile možete videti po tome što one istupaju za nove izbore (demokrate, Evropa sad), one koje su se loše postavile novih izbora zaziru (delovi DF-a, URA koja gubi odlučujuću poziciju koju ima u ovom sastavu parlamenta). DPS svakako ostvaruje gori rezultat nego na prethodnim izborima i on će biti utoliko gori koliko se brzo raspišu novi izbori i prekinu igrarije oko formiranja nove vlade za koju većina ne postoji
