Ovaj sajber napad na državnu informacionu infrastrukturu pokazao je da je priča o crnogorskoj državnosti nešto što, u principu, ni vlast ni narod ne shvataju previše ozbiljno.
Do prije nekoliko dana niko u Crnoj Gori nije ni pomišljao da bi u situaciji poput ove institucije naše države bile spremne da zaštite sopstveni informacioni sistem od bezbjednosne kompromitacije – samim tim, od domaćih ‘institucija sistema’ teško da danas postoje ikakva očekivanja, u smislu kakve konkretne reakcije ili čega već.
Pa kad su nam na današnjoj konferenciji za štampu predstavnici nadležnih institucija poručili: Ne znamo ko nas je napao, prijavili smo slučaj NATO-u, nadamo se da će opasnost brzo proći – sumnjam da će te njihove riječi ikoga u narednom periodu ponukati da se zapita šta li je uopšte svrha crnogorske državnosti. Naprosto, slegnućemo ramenima, baš kao što smo uradili kada se ispostavilo da ni ovoga ljeta (šesnaestog od obnove hiljadugodišnje državnosti) nemamo kapaciteta da pogasimo požare na primorju bez pomoći NATO snaga i hrvatskih kanadera.
A kako je moguće da nas ništa od navedenog ne dotiče, i šta nas je dovelo do tolikog stupnja samoprezrive indolentnosti?
Pa mi smo se, zapravo, odavno pomirili s idejom da smo mi jedna nedorasla, krajnje bespomoćna skupina bačena na široku svjetsku vjetrometinu – bespomoćna da se odbrani, bespomoćna se izbori s vatrom i kišom, bespomoćna da stane na svoje noge i da se sama o sebi minimalno stara.
Zato nam, u suštini, sva ta priča o državi i državnosti dođe kao neka eskapistička farsa, kao opijat čijem dejstvu povremeno pribjegavamo da se ne bismo morali suočiti s traumatičnim prizorom sopstvene slike o sebi.
A u toj farsi, dokle god se ona odvija u benignoj ravni praznika, simbola i diplomatskih protokola, zdušno nas podržavaju naši ‘Strani Partneri’, zato što su nakon 2020. i oni najzad shvatili da nam kolonijalni aranžman – ono što poluprecizno nazivamo poluprotektoratom – savršeno odgovara, jer se u potpunosti uklapa u našu autošovinističku vizuru.
Da mi, zapravo, drugo i ne želimo do zastave bez države, funkcija bez odgovornosti i državnosti bez suverenosti.
Izvor: Feđa Pavlović/Fejsbuk
