Enciklika Lava XIV o veštačkoj inteligenciji ne govori toliko o njemu, koliko o iščašenom vremenu u kojem Vatikan zvuči više levo od političkog mejnstrima na Zapadu, i šire. Retorika prvog pape Amerikanca u korist radnika i protiv profita, upozorenje na nove oblike ropstva i poziv na razoružanje VI – upadljivo odudaraju od dominantnog narativa u kojem sve „pršti“ od astronomskih cifara, oružja i geopolitičkog nadmetanja. Reagovali zvaničnici Bele kuće.
Vrišteći medijski naslovi već godinama se utrkuju u zastrašivanju javnosti, proričući da će apokalipsa, u kojoj će mašine i veštačka inteligencija preuzeti sve i svašta – stići ranije nego što se očekivalo. A gde je apokalipsa, tu je i Vatikan.
Ovog puta, međutim, papa je tu da smiri duhove (kapitalizma), ali i da upozori.
Šta je enciklika
Enciklika je zvanično pismo pape u kojem iznosi stav Rimokatoličke crkve o nekoj važnoj društvenoj, moralnoj ili teološkoj temi.
„Čovečanstvo, koje je Bog stvorio u svom njegovom veličanstvu, danas stoji pred sudbonosnim izborom: ili da sagradi novu Vavilonsku kulu, ili da izgradi grad u kojem Bog i čovečanstvo zajedno obitavaju“, uvodne su reči prve enciklike pape Lava XIV, čiji je naslov: Magnifica humanitas: O zaštiti ljudske ličnosti u doba veštačke inteligencije.
Posebno su, ipak, zanimljivi humanistička retorika u korist radnika i siromašnih, a protiv profita kao vrhovnog merila, upozorenje na nove oblike ropstva i poziv na razoružanje VI. Sve to prilično odstupa od dominantnog narativa o novoj tehnologiji, agresivno usmerenog na logiku tržišta, ogoljenog kapitalizma i geopolitičkog nadmetanja.
Takve poruke nisu slučajne – papa Lav XIV predstavio je encikliku na 135. godišnjicu objave Rerum Novaruma – čuvenog dokumenta svog imenjaka Lava XIII, kojim je Rimokatolička crkva 1891. godine odgovorila na izazove tadašnje industrijske revolucije zalažući se za poboljšanja prava radnika.
Šta piše u papinoj poruci
Papa Lav XIV u enciklici polazi od jasne premise: u svetu u kojem bogatstvo naroda sve više zavisi od znanja i tehnologije, ta dobra ne smeju ostati u rukama malobrojnih.
„To produbljuje jaz između uključenih i isključenih – između onih koji mogu da učestvuju u digitalnoj revoluciji i onih koji ostaju na njenim marginama“, piše papa.
Socijalna pravda u digitalnom dobu, prema njegovom mišljenju, zahteva ravnopravan pristup tehnologiji za sve, zaštitu najranjivijih i javni nadzor nad upotrebom VI – „tako da vodeći princip ne bude isključivo profit, nego dostojanstvo svake osobe i opšte dobro svih ljudi.“
Posebno mesto u enciklici zauzima pitanje rada. „Novi oblici rada nisu nužno bolji“, upozorava Lav XIV.
Iako tehnologija svakako može da oslobodi čoveka napornih ili ponavljajućih poslova, ona ne sme voditi nezaposlenosti u ime smanjenja troškova i povećanja profita. U tom kontekstu, papa poziva i na obnovu aktivnosti radničkih organizacija.
Moderno ropstvo
Enciklika, međutim, ide i korak dalje – u ono što zapadna javnost retko želi da čuje, upozoravajući na nove oblike ropstva.
Iza svakog „trenutnog i besprekornog“ odgovora veštačke inteligencije stoji dug lanac ljudi – uglavnom „nevidljivih“. Milioni ljudi, pretežno žena, obučavaju modele i moderiraju sadržaj za minimalne zarade. A negde drugde, deca i adolescenti u opasnim uslovima iskopavaju retke zemne elemente bez kojih VI i najsavremenija tehnologija ne bi ni postojale.
Papa zatražio oproštaj za ulogu Svete stolice u legitimizaciji ropstva
Papa Lav XIV, čija porodična istorija uključuje i porobljene i robovlasnike, u enciklici je priznao odgovornost i zatražio oproštaj za ulogu koju je Sveta stolica imala u legitimizaciji ropstva i zato što je vekovima propuštala da ga osudi, nazvavši to „ranom u hrišćanskom pamćenju“.
Njegovi prethodnici su se izvinjavali za umešanost hrišćana u prekoatlantsku trgovinu robljem. Međutim, nijedan do sada nije javno priznao, a kamoli se izvinio, za ulogu koju su same pape imale u tome što su evropskim suverenima izričito davali ovlašćenje da potčinjavaju i porobljavaju „neverne“, navodi En-Bi-Si njuz.
„Tela tih ljudi su izranjavana, povređena i iznemogla, da bi računarski procesi mogli da teku neprekidno“, piše papa.
Tome dodaje i upozorenje na ono što naziva novim licem kolonijalizma, gde lični podaci građana postaju sirovina za tuđe ekonomske strategije, pretvarajući digitalno okruženje u „prostor eksploatacije“.
„VI mora biti razoružana“
Papa poziva na „razoružavanje“ veštačke inteligencije – ne u smislu odbacivanja tehnologije, nego u smislu oduzimanja moći onima koji veruju da im tehnička nadmoć automatski daje pravo da upravljaju svetom.
Aleksandar Živković: Prva enciklika pape Lava XIV – od oduševljenja do osporavanja
„Razoružati ne znači odbaciti tehnologiju, nego sprečiti je da zavlada čovečanstvom“, poručio je poglavar Rimokatoličke crkve.
Vens: Unaprediti doktrinu o pravednom ratu
Potpredsednik SAD Džej Di Vens, katolik i zagovornik razvoja VI, pozdravio je encikliku pape Lava XIV, i napomenuo da je prelistao „poneki odlomak“ i pročitao sažetke. „Stvar sa moralom je u tome da se principi nikada ne menjaju, ali se menja način na koji ih primenjuješ, jer se svet menja, zar ne?“, rekao je Vens.
Prema njegovom mišljenju, postoje nove tehnologije i novi oblici ratovanja, pa se zato mora unaprediti doktrina o „pravednom ratu“.
Dag Bergam, sekretar za unutrašnje poslove u administraciji Donalda Trampa, nije oduševljen potezom poglavara Rimokatoličke crkve. „Nisam znao da je komentarisanje tehnologije deo papine uloge“, rekao je Bergam.
Od crkve se mogao očekivati oprezan i konzervativan stav prema svemu što u nazivu ima „revoluciju“, pa bila ona i digitalna.
Njeni društveni pogledi imaju duboke korene. Uostalom, papa Lav XIV se direktno poziva na Socijalnu doktrinu crkve i svog imenjaka iz 19. veka.
Zato enciklika ustvari manje govori o papi ili crkvi, a više o današnjem vremenu u kojem Vatikan, barem na nivou retorike, zastupa ideje koje je zapadni politički mejnstrim odavno zanemario.
Izvor: RTS
