Енциклика Лава XIV о вештачкој интелигенцији не говори толико о њему, колико о ишчашеном времену у којем Ватикан звучи више лево од политичког мејнстрима на Западу, и шире. Реторика првог папе Американца у корист радника и против профита, упозорење на нове облике ропства и позив на разоружање ВИ – упадљиво одударају од доминантног наратива у којем све „пршти“ од астрономских цифара, оружја и геополитичког надметања. Реаговали званичници Беле куће.
Вриштећи медијски наслови већ годинама се утркују у застрашивању јавности, проричући да ће апокалипса, у којој ће машине и вештачка интелигенција преузети све и свашта – стићи раније него што се очекивало. А где је апокалипса, ту је и Ватикан.
Овог пута, међутим, папа је ту да смири духове (капитализма), али и да упозори.
Шта је енциклика
Енциклика је званично писмо папе у којем износи став Римокатоличке цркве о некој важној друштвеној, моралној или теолошкој теми.
„Човечанство, које је Бог створио у свом његовом величанству, данас стоји пред судбоносним избором: или да сагради нову Вавилонску кулу, или да изгради град у којем Бог и човечанство заједно обитавају“, уводне су речи прве енциклике папе Лава XIV, чији је наслов: Magnifica humanitas: О заштити људске личности у доба вештачке интелигенције.
Посебно су, ипак, занимљиви хуманистичка реторика у корист радника и сиромашних, а против профита као врховног мерила, упозорење на нове облике ропства и позив на разоружање ВИ. Све то прилично одступа од доминантног наратива о новој технологији, агресивно усмереног на логику тржишта, огољеног капитализма и геополитичког надметања.
Такве поруке нису случајне – папа Лав XIV представио је енциклику на 135. годишњицу објаве Rerum Novaruma – чувеног документа свог имењака Лава XIII, којим је Римокатоличка црква 1891. године одговорила на изазове тадашње индустријске револуције залажући се за побољшања права радника.
Шта пише у папиној поруци
Папа Лав XIV у енциклици полази од јасне премисе: у свету у којем богатство народа све више зависи од знања и технологије, та добра не смеју остати у рукама малобројних.
„То продубљује јаз између укључених и искључених – између оних који могу да учествују у дигиталној револуцији и оних који остају на њеним маргинама“, пише папа.
Социјална правда у дигиталном добу, према његовом мишљењу, захтева равноправан приступ технологији за све, заштиту најрањивијих и јавни надзор над употребом ВИ – „тако да водећи принцип не буде искључиво профит, него достојанство сваке особе и опште добро свих људи.“
Посебно место у енциклици заузима питање рада. „Нови облици рада нису нужно бољи“, упозорава Лав XIV.
Иако технологија свакако може да ослободи човека напорних или понављајућих послова, она не сме водити незапослености у име смањења трошкова и повећања профита. У том контексту, папа позива и на обнову активности радничких организација.
Модерно ропство
Енциклика, међутим, иде и корак даље – у оно што западна јавност ретко жели да чује, упозоравајући на нове облике ропства.
Иза сваког „тренутног и беспрекорног“ одговора вештачке интелигенције стоји дуг ланац људи – углавном „невидљивих“. Милиони људи, претежно жена, обучавају моделе и модерирају садржај за минималне зараде. А негде другде, деца и адолесценти у опасним условима ископавају ретке земне елементе без којих ВИ и најсавременија технологија не би ни постојале.
Папа затражио опроштај за улогу Свете столице у легитимизацији ропства
Папа Лав XIV, чија породична историја укључује и поробљене и робовласнике, у енциклици је признао одговорност и затражио опроштај за улогу коју је Света столица имала у легитимизацији ропства и зато што је вековима пропуштала да га осуди, назвавши то „раном у хришћанском памћењу“.
Његови претходници су се извињавали за умешаност хришћана у прекоатлантску трговину робљем. Међутим, ниједан до сада није јавно признао, а камоли се извинио, за улогу коју су саме папе имале у томе што су европским суверенима изричито давали овлашћење да потчињавају и поробљавају „неверне“, наводи Ен-Би-Си њуз.
„Тела тих људи су израњавана, повређена и изнемогла, да би рачунарски процеси могли да теку непрекидно“, пише папа.
Томе додаје и упозорење на оно што назива новим лицем колонијализма, где лични подаци грађана постају сировина за туђе економске стратегије, претварајући дигитално окружење у „простор експлоатације“.
„ВИ мора бити разоружана“
Папа позива на „разоружавање“ вештачке интелигенције – не у смислу одбацивања технологије, него у смислу одузимања моћи онима који верују да им техничка надмоћ аутоматски даје право да управљају светом.
Александар Живковић: Прва енциклика папе Лава XIV – од одушевљења до оспоравања
„Разоружати не значи одбацити технологију, него спречити је да завлада човечанством“, поручио је поглавар Римокатоличке цркве.
Венс: Унапредити доктрину о праведном рату
Потпредседник САД Џеј Ди Венс, католик и заговорник развоја ВИ, поздравио је енциклику папе Лава XIV, и напоменуо да је прелистао „понеки одломак“ и прочитао сажетке. „Ствар са моралом је у томе да се принципи никада не мењају, али се мења начин на који их примењујеш, јер се свет мења, зар не?“, рекао је Венс.
Према његовом мишљењу, постоје нове технологије и нови облици ратовања, па се зато мора унапредити доктрина о „праведном рату“.
Даг Бергам, секретар за унутрашње послове у администрацији Доналда Трампа, није одушевљен потезом поглавара Римокатоличке цркве. „Нисам знао да је коментарисање технологије део папине улоге“, рекао је Бергам.
Од цркве се могао очекивати опрезан и конзервативан став према свему што у називу има „револуцију“, па била она и дигитална.
Њени друштвени погледи имају дубоке корене. Уосталом, папа Лав XIV се директно позива на Социјалну доктрину цркве и свог имењака из 19. века.
Зато енциклика уствари мање говори о папи или цркви, а више о данашњем времену у којем Ватикан, барем на нивоу реторике, заступа идеје које је западни политички мејнстрим одавно занемарио.
Извор: РТС
