Пише: Јована Ђуровић
Амерички председник жели да људи говоре како је Реган завршио Хладни рат, а да је он ослободио Кубу. Њега не занима шта острво може да пружи Америци, већ га интересује бирачко тело на Флориди.
Администрација Доналда Трампа отворила је потенцијално трећи фронт ове године. После санкција, економских притисака и константних претњи направљен је корак ка очекиваној ескалацији са Кубом: подигнута је оптужница против бившег кубанског председника, 94-годишњег Раула Кастра. Неколико дана касније, у Карипско море ушао је амерички носач авиона. Све подсећа на Венецуелу где је кулминирало војном интервенцијом и киднаповањем председника Николаса Мадура. У тренутку писања овог текста војни удар на Куби се није десио, али то може сваког секунда да се промени јер је са Трампом једино сигурно да ништа није сигурно. Питање је, међутим, шта је овде његов мотив: да скрене пажњу са Ирана, очисти комшилук од комунизма или да импресионира бирачко тело на Флориди – Кубанце у егзилу који не верују да ће се режим у Хавани урушити сам од себе.
Оптужница – три деценије касније
Оптужница против бившег кубанског председника је сигнал појачаног притиска, јер је подигнута 30 година касније а да није речено да ли су се појавила нова сазнања у истрази која би до ње довела. Кастро, који је 1996. био министар одбране, и још петорица кубанских војних пилота терете се за обарање два цивилна авиона када су страдала четворица младића кубанског порекла, од којих су тројица амерички држављани. Они су били чланови групе Браћа за спас која је помагала Кубанцима док су бежали ка Флориди. Трампов бивши лични адвокат и садашњи в. д. секретара за правосуђе, Тод Бланш, подизање оптужнице објавио је симболично, на Дан независности Кубе, у Кули слободе у Мајамију која је некада била избеглички центар. Питање је, међутим, како ће Кастро бити доведен у САД. Бланш је поручио да оптужница неће нестати сама од себе и да мора да се појави на суду. Не делује вероватно да ће се Кастро спаковати и доћи у Америку, нити да ће га изручити. Кубански председник Мигел Дијаз Канел је рекао да оптужница треба да оправда „лудило америчке војне агресије“, док је Трамп, на питање шта следи после подизања оптужнице, рекао: „Видећемо.“
„Не можете да отмете Кастра као Мадура, јер његова локација није позната. Кубанска влада је деценијама развијала мрежу подземних тунела и бункера у којима и обавља највећи део активности. Зато је потребан хируршки прецизан удар како би се Кастро лоцирао и извукао из тих тунела“, објашњава за Радар Лилијан Гера, професорка кубанске и карипске историје са Универзитета Флориде. „Не верујем да ће се то десити ускоро. кубанска влада добро зна како да пусти да противнику исцури време. Чини ми се да је Трамп и наредио подизање оптужнице како би купио мало времена, а кубанској заједници у егзилу у Мајамију поручио да ради нешто по питању које је занима.“ Друга, мање ризична опција је, каже, да се пронађу сарадници изнутра. „На Куби нећете наћи Делси Родригез (која после Мадурове отмице обавља дужност председника). Али, постоје делови министарстава унутрашњих послова и војске који апсолутно нису заинтересовани за идеологију, већ их занима само новац. Оно што су зарадили чувају на офшор рачунима и хтели би да ту и остане. И верујем да би они лако напустили досадашњу владу и можда стали иза неке нове управе, или се договорили да оду из земље уз гаранције, и задрже новац“, закључује професорка са Флориде која верује да је промена режима могућа.
Не делује вероватно да ће се Кастро спаковати и доћи у Америку, ни да ће га изручити. Кубански председник Мигел Дијаз Канел је рекао да оптужница треба да оправда „лудило америчке војне агресије“
Америка је то већ покушавала и провела се спектакуларно неуспешно. Тајна операција ЦИА под командом тадашњег председника Џона Кенедија, која је кулминирала у Заливу свиња 1961, није успела да свргне Фидела Кастра, гурнула је Кубу још снажније према тадашњем Совјетском Савезу и учврстила антиимперијализам. Активности америчких обавештајаца су настављене углавном у тајности, укључујући и посету шефа ЦИА током покушаја нормализације односа за време Обаминог мандата. Али, средином маја се десила необична, јавно комуницирана посета шефа Агенције Џона Ретклифа који се састао са Кастровим унуком и шефовима војске и полиције. Ретклиф је пренео „личну поруку Доналда Трампа“ да су САД спремне да се укључе у решавање економских и безбедносних проблема, али само ако је Куба спремна да спроведе суштинске промене и ускрати гостопримство руским и кинеским агентима. „Посета Ретклифа је део дуалне стратегије САД. Са једне стране, оставља отвореним канале комуникације како би разговарала о разним питањима са кубанском владом: од размене затвореника до обавештајне сарадње. Са друге стране, државни секретар Марко Рубио у улози ’лошег полицајца’ даје претеће изјаве. Дуална стратегија може да послужи као оправдање администрацији – да кажу да су пробали са преговорима, па ако не успеју, да пређу на војну акцију. То би била погрешна и потенцијално катастрофална одлука“, каже за Радар Ли Шленкер, стручњак за Кубу и истраживач на вашингтонском Квинси институту за одговорно управљање државом.
Нејасни циљеви
Није јасно шта Трамп тачно жели да постигне на Куби. Острво је за Америку одувек било значајно геополитички и због поморских трговинских рута. Бизниси из САД тамо нису добродошли од свргавања проамеричког диктатора Фулхенсија Батисте, а Вашингтон и Хавана су од Кубанске револуције прошли фазе од отвореног непријатељства преко замрзнутих односа, до отопљавања и поновних тензија доласком Трампа на власт. Државни секретар Рубио, чији су родитељи кубански емигранти и који је ратоборно настројен према латиноамеричким диктаторима, тврди да је Куба претња по америчку националну безбедност. „Рубио види Кубу као главу змије коју треба одсећи да би се искоренио комунизам из Латинске Америке“, каже Шленкер. Али, оно што се у америчкој јавности чешће помиње као разлог за ескалацију су различити интереси Трампа и људи око њега. „Постоји тенденција да се прекину трговинске везе Кубе са другим земљама, и да онда роба која може да се извози на Кубу у складу са санкцијама, иде преко компанија на Флориди у власништву кубанске дијаспоре“, каже Шленкер и додаје да разлог за то што америчке компаније не послују на Куби нису закони у Хавани, већ америчке санкције. „Кубанска влада је показала отвореност за односе са Америком и то би требало искористити“, сматра он.
Не можете да отмете Кастра као Мадура, јер његова локација није позната. Кубанска влада је деценијама развијала мрежу подземних тунела и бункера у којима и обавља највећи део активности
Лилијан Гера
На Куби већ послују стране компаније из Европе и Канаде које имају велики удео у туризму и рударству. Заменик кубанског премијера је недавно потврдио за амерички Ен-Би-Си да је Хавана отворена за комерцијалну сарадњу са америчким компанијама, укључујући и оне у власништву Кубанаца у егзилу. Кубанска дијаспора, углавном концентрисана на југу Флориде, дуго је била бирачко тело на које је Трамп могао да сигурношћу да се ослони. Али, та група сада тражи више од економског притиска, јер верују да ће га режим истрпети, а да дебљи крај извлаче њихова родбина и пријатељи. Анкета Мајами хералда показала је да чак 79 одсто Кубанаца на Флориди жели промену режима. „Трамп хоће да људи говоре да је Роналд Реган завршио Хладни рат, а да је он ослободио Кубу. Чини ми се да га не занима шта је оно што Куба може да пружи Америци, већ га интересује његово бирачко тело на Флориди“, оцењује професорка Гера.
Санитарна катастрофа Кубанаца
У позадини ове политичке игре су грађани Кубе који живе у нехуманим условима, додатно погоршаним америчким санкцијама. Уз трговински ембарго и забрану финансијског пословања, Трампова администрација је онемогућила и транспорт нафте до Кубе претњом царинама и секундарним санкцијама земљама које послују са комунистичким режимом. Куба се ослањала на донације нафте из Венецуеле, што је престало после хапшења Мадура, и из Мексика, чија је председница објавила паузу због претњи тарифама. Русија је обећала да ће наставити снабдевање, али те количине нису довољне. Због недостатка нафте, рестрикције струје трају и по 22 сата дневно. Председник Диаз Канел оптужио је САД да воде „геноцидну енергетску политику“.
Дуална стратегија може да послужи као оправдање администрацији – да кажу да су пробали са преговорима, па ако не успеју, да пређу на војну акцију. То би била погрешна и потенцијално катастрофална одлука
На Куби најнижа излазност на локалним изборима од 1981. године
Ли Шленкер
Професорка Гера, која има породицу и пријатеље на Куби, каже да су размере кризе постале јасне тек када је Трамп решио да из ње извуче корист – али да Америка није главни кривац за њу. „Прошле године је цела Куба остала пет пута без струје. То је било пре забране допремања нафте. Тада је постало јасно да је влада изузетно мало улагала у базичну инфраструктуру. Занимљиво, када је нестало струје, једина места која су светлела у мраку били су нови хотели које је у протекле четири године саградила фирма Гаеса коју контролише војска“, каже Гера. Кубанска Гаеса, што је скраћеница за групу за пословну администрацију је конгломерат под контролом војске у чијем су власништву луксузни хотели, највећа кубанска лука, банке, супермаркети, пумпе. Државни секретар Рубио је тај конгломерат означио као „срце комунистичког клептократског система“, а Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) је у мају Гаес ставила под санкције. Док Вашингтон и Хавана играју пингпонг, Кубанци проживљавају санитарну катастрофу. „Даћу вам неколико детаља како изгледа живот на Куби. Пошто по цео дан нема струје, а ни воде, у резиденцијалним квартовима Хаване осећа се несносан смрад јер људи не могу да повуку воду у тоалету по 24 сата. Смеће се не односи редовно већ месецима. Кубанци од марта не добијају основне животне потрепштине, што је предвиђено док трају санкције, него их купују по високим ценама. На пример, паста за зубе кошта око три долара, а ви месечно зарадите 15 или 20“, каже професорка Гера. „То како живе грађани на Куби је атак на основно људско достојанство. Људи су очајни и желе или да им неко помогне, или да одатле побегну.“
Извор: Радар
