Јесу ли „суверенисти“ обожаваоци Суверена ?
Потомци, Крушевождријелци, себе зову суверенистима. Кажу да им то име потиче од ријечи „суверен“. Они мисле да је то од придјева, али чини се да је у питању именица…. Именица која означава владара апсолутисту. Онога коме не пада на памет да преда власт. Онога ко је сопствено вршење врховне власти изједначио са државом. Па да, онда су они који су га бранили на Крушевом ждријелу – све сами „суверенисти“. Нема им бољег имена за ову представу. Мислим представу позоришну…у режији младог редитеља…
Људи који 9.маја хитају ка Белведеру себе називају потомцима „митских ратника“ и „поносних горштака о чијој је храбрости причала Европа“. Зато бих волио да знам колико Обилића медаља имају у својим породичним колекцијама и знају ли гдје је Обилића пољана? Мада, дјелује ми да не стоје најбоље са локалном цетињском географијом. Натежу метре, километре… године… прећуткују доста тога…. А све то, како би се сцена за представу рашчистила од сувишног.
Овако они мудрују: Није битно у ком правцу су се кретале војне операције храбрих предака. А кретале се јесу у правцу „Онамо намо за брда она“. Не да није битно. То је чак и штетно. Може сугерисати да су нам преци били Срби. Што би онда значило да смо ми њихови издајници. Не, не… боље не помињати ништа од тога. Избацити мотиве њихове борбе, медаље којима су се китили, име пољане на којој су се постројавали…. нека остану некако…безимени, митски…. Е то. Е онда смо ми њихови потомци. Јер ни ми немамо имена. Белведерци. То је довољно!
Идемо на Крушево ждријело а рећи ћемо да идемо на Белведер. Ради сјећања на догађај који никакве везе нема са оним што се збило у Ждријелу… али ми смо ствараоци. У наставку „белведерске пропаганде“ се каже: То дивљење Европе прецима Белведераца или да будемо научно прецизни Крушевождријелаца, крунисано је признањем црногорске независности на Берлинском конгресу. Тако тврде потомци. Е сад, да ли да кажемо да би „дивљење Европе“ била незнатна ствар у Берлину, да није било интезивне кампање царске Русије пред засједање конгреса? Да ли да подсјетимо да за међународно признање највише дугујемо Русији? Не иде ни то. Како онда објаснити то што једемо што људи не једу сваки дан по цетињским улицама ширећи русофобију? Ма најбоље да и то прескочимо. Нека буде да смо на Берлинском конгресу примљени у НАТО. Ха, одлично редитељско рјешење.
Потомци, Крушевождријелци, себе зову суверенистима. Кажу да им то име потиче од ријечи „суверен“. Они мисле да је то од придјева, али чини се да је у питању именица…. Именица која означава владара апсолутисту. Онога коме не пада на памет да преда власт. Онога ко је сопствено вршење врховне власти изједначио са државом. Па да, онда су они који су га бранили на Крушевом ждријелу – све сами „суверенисти“. Нема им бољег имена за ову представу. Мислим представу позоришну…у режији младог редитеља…
Суверенисти Крушевождријелци окупљају се на улазу у Цетиње на Дан Европе, 09. маја када се Европљани сјећају побједе над фашизмом и нацизмом. Са сликама Крста Поповића, и усклицима „Е вива“ ! Да ли да се да неко појашњење како је Поповић црногорски Петен, најприје јунак а потом сарадник фашиста? Да ли да се каже да је усклик „Е вива“ некако више мусолинијевски? А ха… и то да прећутимо. Значи, строга пантомима на Белведеру? Без текста… само глумци? Ок. Иду тамо, веле, да би чували грађанске вриједности… „Ми, нико други“ ! тако пише њихов млади изрежирани позоришни редитељ…. Ми и нико други! То су, каже, грађанске вриједности. Ма супер бре…
Иду они на Белведер (?) зато што се „иза мантија и камилавки крије Путин“ ! Представа „на Белведеру“ ће имати елементе луткарског игроказа. Најављује се долазак представника, ухватите ваздух сад, … „Хрватске православне цркве“. Организације које уствари и нема, али која је имала вишекратне покушаје да заживи. Први пут је на генијалну идеју организовања ове „постројбе“ дошао г. Анте Павелић. Да… ма историјски спектакл је овдје у питању. 100 %
Тамо смо, на Белведеру, режира режисер, „већ једном гинули против фашизма“. Е сад ћемо погинути од овог и оваквог анти-фашизма. Грантовано. Настрадаће нам, у овој режији, оци наших очева… како се оно каже у чувеној црногорској псовки… а мисли се на претке. Славне, митске, безимене.
Милија Тодоровић
