Пише: Редакција
Ако по ведром и нерадном дану, имате скуп грађана који је најављиван претходну седмицу, и ако знате да је тема подигнута на разину „максималног родољубља“ (памтимо, не дамо, нећемо…), и још ако је све организовано као симбол „пркоса“ (само они знају чему) некаквог „непокореног града“, па вам на крају свега дође једва 400 људи (процјена полиције, а ви изволите погледајте слику) … е онда са великом сигурношћу можете рећи како је тај скуп исказ свега (ко зна чега) само не расположења житеља Престонице.
Скуп су пратиле разне бизарности, попут одавања поште лицима са полицијских потјерница, затим окретања задњица Манастиру, атмосфере дернека у данима када имамо низ саобраћајних несрећа и нових криминалних рањавања на цетињској територији… Престоница је обезбједила дозволу за паковање протеста испред самог вјерског објекта, а на звук манастирских звона (редовних, у вријеме свакодневне вечерње службе) говорници су се „примили“ као да их монаси провоцирају овом уобичајеном обредном радњом.
И све тако нешто. Јадно. Биједно. Све у свему: то није Цетиње.
