Археолошка истраживања у Требињу, открила су да је сахат-кула, из 18. века, надзидана на средњовековне темеље вероватно палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска, која је из Требиња владала српским земљама крајем тринаестог века.
Испод самог музеја откривен је наставак широких бедема, све упућује на то да је овде заиста постојао град са палатом и црквом. Требиње се помиње још у 10. веку, као седиште жупе Травуније и кнеза Војислава.
Од 1168. до 1375. је под влашћу Немањића, и по смрти краља Уроша, краљица Јелена Анжујска, из ових двора влада српским земљама. Али, та богата прошлост, остала је под новим грађевинама – прво из турског, а потом и аустроугарског периода.
„Од 2013. вршена су ископавања у дворишту музеја и тада је откривена у ствари, грађевина, један грађевински комплекс који чине бедеми, који су ширине метар четрдесет, уз те бедеме, правоугаони објекат који би могао да буде нека врста палате. Такође, испод сахат-куле, која је изграђена 1738. године, на нивоу од два метра дубине, ниво средњовековног утврђеног Требиња и степениште које води на тадашњи звоник“, наводи директорка Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић.
У архиву Музеја пронађена су и писма проте Стевана Правице, с почетка 20. века, која потврђују ту претпоставку: он се обраћа Земаљској влади и музеју у Сарајеву, митрополиту и тадашњем начелнику општине Требиње, и моли да се истраже остаци требињског манастира, али и да се спречи на том месту предвиђена градња аустроугарског војног објекта.
„Он је у последњем писму написао да је покушао све што је до њега, али да није успео никога да заинтересује и да спречи изградњу аустроугарске касарне, управо на месту средњовековног старог града“, објашњава директорка Музеја Херцеговине.
Од 1989. овде је Музеј Херцеговине. Двориште је затрпано почетком 20. века, ниво знатно подигнут и тек археолошка ископавања откривају старије грађевине.
Успостављена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе Србије, наравно и са Заводом у Бањалуци, даје наду да ће се прича о требињском средњовековном граду наставити – истраживањима, презентацијом, евентуално и реконструкцијом читавог комплекса.
Извор: Јелена Божовић/www.rts.rs
