Пише: Филип Драговић
Тек што сам завршио јучерашње писање о дјетињаријама Николе Ђурашковића, или што би сами Цетињани рекли, „ово не би ни ђеца чињела“, падоше ми на памет још неки утисци који „иду у прилог“ споменику што га је изгласао парламент Престонице.
У јесен 1944. године Брозова војска је без суда и пресуде ликвидирала градоначелника општине и више угледних просветних радника. Па ако је тада то био акт усијаних глава, и ако се дуго потом није смјело зуцнути о невиности тих људи, до данас се зна да је то био злочин. Стога би неко скромно обиљежје требало подићи њима (бар надгробну плочу које нема ни до данас), а не онима који су их ликвидирали!
Брозу одани војници су ликвидирали Kрста Зрновог Поповића и његов леш, потом, данима јавно понижавали. Знамо одавно све и о Kрсту и о Брозу, па рекох не може једна иста политика да велича и једног и другог. Изгледа да су се Ђурашковић и другари опредијелили да може.
Интересантно је да момци из СДП парламентарне већине, подржани УРА и Демократама (!) не подижу спомен-обиљежје ни владици Данилу, ни Светом Петру, ни Његошу, ни краљу Николи…, него баш другу Титу.
Иако су одавно по Европи уклоњени споменици Титовом јаранима (Лењину, Стаљину, Чаушеску, Енвер Хоџи…) момци из СДП-а имају већу идеолошку блискост према Титу него према овим великанима црногорске историје…
