Билборд Ердогану,(Фото: РСЕ)
Осам породица из Турске, које чини укупно 14 особа, је ове године добило статус избеглица на Косову.Према подацима Министарства унутрашњих послова Косова, они су међу више од 130 особа из Турске, које су статус избеглица добиле од 2018. године.
Адвокат са Косова Леотим Сула Суља, који наводи да је пружио правну помоћ за око 150 држављана Турске, каже да је већина њих повезана са покретом “Хизмет”, турског муслиманског клерика Фетулаха Гулена . Овај покрет је званична Анкара прогласила терористичком организацијом (ФЕТО) а Гулена оптужила да је организовао покушај пуча у Турској 2016. године.
Радио Слободна Европа (РСЕ) је разговарао са једном особом, која је на Косову добила статус избеглице и која је потврдила да се против ње у Турској води политички прогон. Није желела детаљније да говори на ту тему и затражила је да се њен идентитет не открива, те је казала да се на Косову „не осец́а безбедно“.
Косово је у марту 2018. ухапсило и депортовало шест турских држављана који су радили у приватној школи „Мехмет Акиф“ у Приштини. Пре хапшења и депортације им је одузета боравишна дозвола на Косову. Сви ухапшени су у међувремену у Турској осуђени на укупно 56 година и седам и по месеци затвора. У међувремену, на Косову њихово хапшење и депортацију истражује Специјално тужилаштво, због сумње да је процес пропраћен десетинама прекршаја.
Полиција Косова разматра додатне пријаве
Из Министарства унутрашњих послова Косова су за РСЕ појаснили да страни држављани добијају право на статус избеглице на основу Закона о азилу и на основу међународних конвенција.
„Вец́ина њих [држављана Турске] је запослена у институцијама (Косова). Неки имају и приватне бизнисе“, наводи се у одговору МУП-а, али нису прецизирали у којим институцијама су запослени. Према званичним подацима, током 2020. године је 28 турских држављана поднело захтев за добијање статуса избеглице на Косову, у 2019. години их је било 27, а у 2018. години је поднесено 76 захтева.
На основу информација које има РСЕ, неке од ових особа су се изјасниле као присталице покрета бившег имама Фетулаха Гулена, који вец́ дуги низ година живи у егзилу у САД. “Пред полицијом за миграцију су рекли да су гуленисти”, рекао је један званичник МУП-а уз захтев да му се не открије идентитет. Он је у овој изјави алудирао на присталице покрета „Хизмет“.
Како се стиче косовско држављанство?
(Фото: РСЕ)
Страни држављани или особе без држављанства, на Косову могу да добију статус избеглице, уколико испуњавају критеријуме за тако нешто. На основу Закона о азилу, избеглицом се сматра особа која из оправданог страха може бити прогањана због своје расе, вере, националности, политичког уверења или припадности одређеној друштвеној групи, је ван земље држављанства нема могућности или због страха, не жели да користи заштиту те земље, или лице без држављанства које, с обзиром да се налази изван земље претходног редовног боравка из истих горе наведених разлога, нема могућност или због страха, не жели да се врати у ту земљу.
На основу истог Закона, избеглица може да буде и особа без држављанства, која нема регулисано место боравка из горе наведених разлога или особа која због страха не жели да се врати у одређену земљу. Министарство унутрашњих послова Косова, на основу закона, некој особи додељује и боравишну дозволу чим добије статус избеглице. Боравишна дозвола траје најмање три године уз могуц́ност продужетка. На основу Закона, статус избеглице може бити промењен уколико за то постоје разлози, односно уколико нека особа угрожава државну безбедност или јавни поредак. Из МУП-а наводе да има још захтева за статус избеглица, који су у процесу разматрања.
Зашто беже из Турске?
Адвокат Леотим Сула, који пружа правну помоћ држављанима Турске, у изјави за РСЕ, наводи да је од 2018. године до сада помогао или саветовао преко 150 турских држављана око процедуре за добијање статуса избеглице.
„Заједничко за те особе јесте да су били чланови или су на неки други начин били повезани са Гуленовим покретом, а који се у Турској сматра терористичком организацијом. Због тога су били прогањани, као и стотине хиљада других чланова [тог покрета] у Турској“, рекао је Суља.
Да ли су безбедни на Косову
Савет за заштиту слобода и људских права из Приштине наводи да држављани Турске, који су стекли статус избеглице, треба да се осећају безбедно на Косову. „Они су безбедни. Могу да направе грешку једино ако злоупотребе боравак на Косову, уколико оду у Црну Гору, Србију или Албанију, у путу могу да буду ухапшени, изручени или кажњени“, каже директор овог савета Беџет Шаља (Беџхет Схала).
Он понавља да су држављани Турске сигурни док су на територији Косова, да већина њих негде ради, те да се ради и на спајању породица. Држављани Турске, који су добили статус избеглице на Косову живе у приватним кућама а понекад су и под наџором органа за спровођење закона.
Поједини политичари из редова турске заједнице на Косову, углавном из Демократске партије Турака, претходно су упутили позиве косовским институцијама да Гуленов покрет прогласи терористичком организацијом, али то није учињено.
Положај “Химзета” у Турској
Званична Анкара је покрет „Хизмет“ прогласила терористичком организацијом у мају 2016., и присталице овог покрета оптужила за покушај збацивања са власти турске Владе.
Гулен је био савезник актуелног председника Турске Реџепа Таипа Ердоана до 2013. године. У то време, полиција и тужиоци, који су се сматрали Гуленовим присталицама, покренули су истрагу о корупцији за особе блиске Ердоану. Ердоган је потом изјавио да је Гулен сковао план како да збаци његову Владу 2016. године, тако што је изградио мрежу својих присталица у медијима, правосуђу и образовању, а који би се побунили против њега. Фетулах Гулен је негирао ове оптужбе. Након неуспелог пуча, турске власти су ухапсиле хиљаде особа под сумњом да су повезани са Гуленом.
Сандра Цветковић
Извор: Радио Слободна Европа
