Црте лица, облик ушију, начин хода… све те биометријске податке софтвери могу да препознају. Вештачка интелигенција омогућава режимима да уживо надзиру грађане, рецимо на Блиском истоку. Тема је релевантна и у Србији.
У мају ове године Kалаф ал Ромаити (58) је одлетео из Турске у Јордан како би потражио нову школу за свог сина. Но, овај дисидент из Уједињених Емирата тамо је заточен – због очију. То јест, због биометријских података које су одавале његове очи.
Ал Ромаити је путовао с турским пасошем, али скенирање његових очних дужица на аеродрому у Аману открило је идентитет овог човека који је раније осуђен на 15 година затвора у Емиратима. Пресуда је донесена у склопу масовног суђења групи од 94 критичара политичког врха Емирата 2013. године.
„Затворен је у Аману након скенирања дужице“, потврдио је Хамад ал Шамси, директор емиратског Центра за заступање затвореника, непрофитне организације која помаже људима у затворима.
Ал Шамси каже да нико са сигурношћу не може рећи како су Јорданци дошли до Ал Ромаитијевих биометријских података. Могуће је да су им информације дали у Уједињеним Емиратима, каже он.
Ни јордански, нити емиратски представници у Немачкој нису одговорили на упит DW.
Ал Ромаити је, према наводима адвоката, илегално пребачен из Јордана у Емирате, где се налази у затвору.
Забрињавајући знаци на Блиском истоку
Случај Ал Ромаити забрињава када је реч о томе како се лични биометријски подаци користе на Блиском истоку, каже Јана Гороховскаја из америчке организације Фридом хаус.
„Врло смо забринути због све чешћег коришћења биометријске технологије у циљу ближе сарадње између репресивних влада, што смо видели на Блиском истоку и такођер у централној Азији“, рекла је она за DW.
Биометријски подаци укључују све јединствене маркере који идентификују особу. То укључује отиске прстију, нешто с чиме полиција ради од касног 19. века. Или ДНK, који се користи у криминалистичким истрагама од касних осамдесетих.
Међутим данас биометријски подаци укључују и отиске дланова, црте лица, очи, изглед ушних ресица, па чак и начин на који дишемо или ходамо.
У будућности би биометријски подаци могли укључивати и начин на који куцамо на тастатури, покрете којима потписујемо своје име те препознавање гласа и покрета.
Опаснији захваљујући вешташкој интелигенцији
Док коришћење биометрије може имати добре стране – рецимо лакшу и бржу идентификацију на пасошкој контроли или коришћење отиска прста да се на телефону приступи банковном рачуну – стручњаке забрињава њена масовна употреба.
Посебно јер употребом мноштва камера, напредних алгоритама и вештачке интелигенције сада власти разних земаља до танчина могу да реконструишу куда се неко креће и шта ради. Или да то чак уживо прате.
Ела Јакубовска, саветница за политику у мрежи Европска дигитална права са седиштем у Бриселу, води радну групу која се управо бави последицама препознавања лица. Она каже да је развој последњих година забрињавајућ.
„Рецимо број различитих начина на које можете идентификовати и пратити особу“, каже она за DW. „Птенцијал софтвера за препознавање образаца експоненцијално се повећао у последњих пет или нешто више година. Сада можете идентификовати некога не само на основу слике, већ можете знати и узорак његових ногу и стопала док хода.“
„Овакав развој је снизио препреке. Брже је и јефтиније него икад имати масовну похрану података и њихову обраду. Све то доприноси потенцијалу за препознавање великог броја људи врло брзо“, упозорила је она. „То проширује потенцијал произвољног масовног надзора.“
Тематика заокупља и српске борце за заштиту података. Град Београд је од кинеског Хуавеја прибавио хиљаде камера које могу да препознају лица, премда српско Министарство спољних послова тврди да се софтвер не користи.
До сада су отпори јавности спречавали српске власти да измене закон и омогуће биометријски надзор, али као да је питање тренутка када ће он бити уведен.
Тренутно међународне стручњаке посебно брине ситуација у режимима на Далеком и Блиском истоку.
„Широко распрострањена употреба биометријских идентификационих система, у комбинацији са слабим законима о приватности и уопште слабом владавином права и заштитом људских права, отвара врата ауторитарним злоупотребама које ће алати вештачке интелигенције вероватно погоршати“, наводе аутори прошлогодишње студије у којој је проучавана употреба вештачке интелигенције на Блиском истоку, а коју је објавио Европски институт за Медитеран.
Дигитална трансформација у току
Богатије земље у региону, попут држава Персијског залива, већ су одушевљене биометријском идентификацијом. Готово све користе биометријске податке на граничним прелазима.
Недавна вест из Дубаија говори да се полиција на аеродрому хвали како је ухватила преваранта који је користио лажне кредитне картице док је био маскиран – и то тако што је проверавала облик његових ушију.
У другом случају ухапсили су мушкарца који је носио дугу женску хаљину и вео на лицу на основу начина на који је ходао и његових телесних мера.
Неке земље, укључујући Kатар, Саудијску Арабију и Емирате, прикупиле су биометријске податке као део регистрације држављанства који локалном становништву омогућује приступ државним услугама. Други, попут Ирака и Јемена, су их прикупљали за регистрацију бирача.
Но све те информације могле би се користити и на другачији, злонамернији начин, тврде стручњаци.
„Свака влада могла би сакупити базу биометријских података своје целокупне популације и допустити да се то користи са надзорним камерама по целом граду“, каже Јакубовска.
„Онда имате живу слику најинтимнијих делова живота људи. Можете видети ко се састао с новинаром, ко је отишао у геј-бар, ко се спријатељио с политичким противником или дисидентом – а то може бити врло опасно“, додаје она.
Може ли злоупотреба бити заустављена?
„Постоји велика идеја да је обрада биометријских података корисна и има предности“, каже Јакубовска. „Али заправо су ови подаци толико осетљиви, Они нису као лозинка која се не може поништити. Они вас идентификују цео живот.“
Европска унија тренутно води расправу о закону који ће вероватно бити први закон о вештачкој интелигенцији на свету. Правила о томе како би се биометријски подаци користили веројвтно ће бити једна од најспорнијих тема.
„Веома ме брине што, ако ЕУ каже да постоје легитимни случајеви коришћења те технологије, тиме ћемо то легитимизовати за друге земље“, каже Јакубовска, која би волела да ЕУ заузме оштрији став. Kаже, има у ЕУ много гласова који мисле да је било какав биометријски надзор неприхватљив.
Њујоршки институт AI Now тражи потпуну забрану такозване даљинске биометријске идентификације. Да неко сам скенира свој палац на улазу у земљу или да би откључао телефон – то је још у реду, али да издалека путем камера буде праћен – то треба забранити.
„Ништа осим забране нема смисла“, каже Амба Kек, директорка института. Она у разговору за DW тврди да закони о приватности или блажа правила неће помоћи – све док власти имају могућност биометријског надзора на даљину.
„И то не важи само за Блиску исток, већ и за Сједињене Државе и Европу. Нису западне либералне демократије нашле магично решење за ове системе, иако је у ауторитарним режимима видљивија дистопија и оно што може поћи по злу“, додаје Kак.
Извор: www.dw.com
