Било је јасно да смо прије три године, на овај дан, добили не само смјену власти него и нове политичке чиниоце. Тада оличене у проф. Здравку Kривокапићу, каснијем првом премијеру пост-ДПС–овске ЦГ, а данас видљивом као ПЕС.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Несумњиво је да су грађани осим нове власти тражили и нова лица на политичкој сцени. И добили су их. Странка ПЕС је остварила релативан изборни успјех на посљедним парламентарним изборима, а нови предсједник Црне Горе послије Ђукановићевог пораза није нико од лица из опозиције од прије 2020. године и смислим да је то – то.
Ако је неко од „нових лица“ помислио да то није то, и да они могу и треба да све сами потегну, без осјећаја за тимску игру у представљању тридесетоавгустовског преокрета, морам ускликнути попут Младена Делића својевремено: „Не сам Сафете“!
Сјећате се, то је било у оној утакмици коју су „наши“ усрали лошом игром и бескрајним солирањима, да је једино од пропасти могао да спаси један „добар потез главом“ у посљедњим тренуцима преговора…, пардон, утакмице.
До читања у наредном броју.
