НА СТАЛНОЈ ПОСТАВЦИ У УДРУЖЕЊУ ЗА КУЛТУРУ „АДЛИГАТ”
Однедавно се у кутку посвећеном чувеном научнику налази вредносни папир од 125 долара на име великог проналазача
Никола Тесла, српски геније, „човек који је изумео двадесети век” и задужио целу планету својим изумима, живео је последњих година живота веома скромно. Поносан, он није желео ничију помоћ, али је некако краљ Петар Други успео да га наговори да прима бар неку апанажу коју му је наша земља доделила. Оригинални чек на 125 долара са потписом Николе Тесле о исплати однедавно се може видети у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. На папиру је и потпис Радоја Јанковића, у то време југословенског конзула у Америци.
– Чек је стигао после договора са госпођом Милком Кресојом, која га је лично набавила од ћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић, пре много година, и налазио се у Међународном Центру за истраживање наслеђа Николе Тесле у Београду. Не треба нарочито истицати о каквој реткости је реч – било шта са Теслиним потписом или у вези са Теслом тражено је међу колекционарима и веома тешко се може набавити. Међутим, овај чек не само што је редак и што је већина Теслиних чекова уновчена, већ сведочи о изузетној везаности Тесле са његовом државом, а краљ Петар Други је током рата посетио Теслу у његовом апартману у „Њујоркеру” јуна 1942. године – каже Виктор Лазић, председник „Адлигата”.
У „Адлигату” се налази кутак Николе Тесле у којем се могу видети и оригинална Теслина писма Радоју Јанковићу која су, уз велики напор, пре неколико година, откупљена за музеје „Адлигата”. Та писма изузетне вредности могу се сада видети на сталној поставци, а када су пронађена изазвала су светску сензацију – о њима је извештавало 450 медија на шест континената, у више од 20 држава од Индонезије до Америке, па и медији као што су „Њујорк тајмс”, „Дејли мејл”, „Вашингтон пост”…
– Та писма демантују да Тесла није желео да посети Пупина у болници пред његову смрт, већ се у њима исказује велика брига о оболелом суграђанину и колеги, те Тесла чак изричито моли Радоја Јанковића да му уприличи посету Пупину. На полеђини једног писма постоји и белешка Радоја Јанковића у којој каже како је саопштио господину Пупину Теслину жељу, а он се обрадовао и изјавио како би сам устао из кревета и посетио господина Теслу, само да га ноге боље служе… – каже Лазић.
У једном писму, насталом почетком 1935. године, генералном конзулу Југославије у Њујорку, господину Јанковићу, Тесла захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Али Тесла такву помоћ одбија и наводи да би сваки покушај новчане помоћи сматрао тешком увредом и као знак да је дошао крај његовом стваралачком раду.
Чланови југословенске владе, на челу са краљем Петром Другим, у више наврата су разговарали са Теслом на тему пензије – желели су да му његова држава исплаћује месечну пензију која би била довољна за скроман живот без бриге да би му била угрожена елементарна егзистенција.
– Говорило се да је чак и лично краљ слао поруке Тесли са молбом да прихвати брижни дар своје отаџбине. Ове активности водио је такође конзул Јанковић. Са тешком муком су га наговорили и одобрена му је доживотна пензија Владе Краљевине Југославије у висини од 600 долара месечно. Са тим новцем могао је да плаћа боравак у хотелу „Њујоркер”, у којем је навикао да живи на Менхетну. Да има основне финансије за свакодневни живот, који је Теслу заправо најмање занимао. Нешто касније Тесла је изјавио да му је тај новац најдражи који је добијао у животу, иако се ради о малој суми у односу на милионе којима је раније располагао – истиче Лазић.
Убрзо ће уследити ратне године, много месеци ово ће бити једини Теслини приходи.
– То је уједно новац који је Тесли значајно олакшао последње дане, може се чак рећи да је са тим новцем у рукама научник и испустио своју душу усред рата, на православни Божић 1943. године – напомиње Лазић.
У кутку Николе Тесле у „Адлигату”, иначе, могу се видети оригиналне фотографије Радоја Јанковића, разгледнице гуслара Перуна, који је српским народним песмама доводио до суза и Теслу и Пупина, али и један оригинални рукопис научника и изумитеља Томаса Едисона.
Извор: Бранка Васиљевић/politika.rs
