Пише: Оливер Јанковић
Расте, из турнира у турнир, број момака који су узели рекет у руке кад је Новак већ био АТП бр. 1, а који га сада побјеђују (и тако остварују своје „најлуђе снове“). „Новаче, ја сам овдје захваљујући теби“ изговорио је јутрос рано 19-годишњи Јакуб Меншик, након што га је савладао, баш на мишиће, И након што су то исто већ изговорили Алкараз, Синер и толики други тинејџери. Рекло би се, шта ће то Новаку? Колико ћеш још младића увести у клуб „побједио сам Новака Ђоковића“? Односно, рекло би се: е вала си могао без тога!
Али то питање излази из свијести људи који немају ону навијачку и такмичарску лудост, онај идеал „више од највишег“ који је Ђоковића довео до свих ових рекорда које данас има. Да смо се водили том логиком не бисмо имали ни 24 ГС, ни олимпијско злато, ни толике седмице на АТП врху.
Са друге стране, прије двије године, управо је Алкараз (ако се сјећате) на неке тај-брејкове, први пут побједио Ђоковића (и још који пут потом) и исто му се овако захвалио са побједничког постоља, и управо је тог истог дечка старина Новак побједио послије тога онда кад је било најважније. А јутрос је Новаков дуел са младим Чехом био на потпуној клацкалици и показао да 100. АТП трофеј није освојен, још увјек, али је – на дохват руке.
Реално, у неком нормалном тајмингу, без одлагања термина, без отеченог ока, 38-годишњи тенисер ће, уз Божију помоћ наставити низ започет ове године у Мелбурну, настављен у Мајамију….. Слиједе градови на М…Мадрид, Монте Карло, и мастерси на шљаци.
„Забавиште“ нека се шири, и нека налети још који јуноша који ће се похвалити Новаковим „скалпом“… кад се поклопе рекет и лоптица као прошле године на ОИ у Паризу, добићемо бројке 100 и 25, о којима ће сваки овај клиња тек моћи да сања и да гледа у њих као у звјездано небо изнад своје главе.
