Миграторне врсте животиња понашају се као индикатори промена у животној средини, али играју и кључну улогу у одржавању комплексних екосистема наше планете
Милијарде животиња сваке године копном, морем или небом одлазе на дуга сезонска путовања, прелазећи понекад и хиљаде километара у потрази за храном и парењем. Али све до сад није било свеобухватних података о статусу очувања или популационим трендовима за те врсте.
Сада научници први пут имају јасне доказе о опасностима с којим се ове животиње суочавају. Недавно је објављен први извештај о 1.298 животињских врста, за које је потребна међународна заштита и које су уврштене у споразум Уједињених нација о биодиверзитету, познат као Конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња.
Иако неке миграторне врсте напредују, откривено је да се код готово половине – односно код 44 процента – број јединки смањује. Свакој петој врсти која се налази на листи Конвенције прети истребљење.
Током последњих 30 година 17 врста суочило се са смањењем популације, укључујући степског сокола, египатског лешинара и дивљу камилу, пише Јуроњуз.
Највише забрињава то што готово свим рибама на листи, укључујући ајкуле и раже, прети висок ризик од истребљења, будући да је њихова популација смањена за 90 процената од седамдесетих година до данас.
Које су највеће претње с којима се суочавају миграторне врсте?
Извештај Уједињених нација истиче да су две највеће претње миграторним врстама изазване људским активностима. Три од четири врсте суочене су са губитком станишта, деградацијом и фрагментацијом, а седам од десет угрожено је због претеране експлоатације.
Те бројке односе се само на врсте под споразумом Уједињених нација, а у извештају се наводи да је још 399 врста или угрожено или им прети истребљење.
„Извештај јасно показује да неодрживе људске активности угрожавају будућност миграторних врста – створења која се понашају не само као индикатор промене животне средине, него играју и кључну улогу у одржавању функције и отпорности комплексних екосистема наше планете“, каже Ингер Андерсен, извршна директорка Програма за животну средину Уједињених нација.
„Светска заједница има прилику да преведе ове најновија научна открића о притисцима с којима се суочавају миграторне врсте у конкретне акције за њихово очување. Имајући у виду опасну ситуацију у којој се налазе многе од ових животиња, не можемо приуштити даља одлагања и морамо заједно да радимо на реализацији препорука“, додала је она.
Могу ли се миграторне врсте опоравити?
Ма колико ситуација била забрињавајућа, аутори извештаја кажу да опоравак популације различитих врста могућ. Они указују на координисана настојања за локалну конзервацију на Кипру, где је илегално држање птица у кавезима смањено за 91 посто. Добар пример је и интегрисани рад на конзервацији и рестаурацији у Казахстану, захваљујући ком је чувена сајга антилопа спасена од истребљења.
„Миграторне врсте ослањају се на разноврсност специфичних станишта у различитим периодима њиховог животног циклуса. Оне редовно путују, некад и хиљадама километара како би дошле до тих места“, објашњава Ејми Френкел, извршна секретарка Конвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња.
Оне се суочавају са огромним изазовима током свог путовања, као и на коначним дестинацијама.
„Када врсте пређу националне границе, њихово преживљавање зависи од настојања свих држава кроз које пролазе. Овај значајни извештај помоћи ће у откривању неопходних политичких потеза, како би миграторне врсте наставиле да се развијају широм света“, додаје Френкел.
Међутим, око половине подручја која су препозната као кључна за биодиверзитет и миграторне врсте нема статус заштићених и неодржив ниво притиска људских активности претња је за 58 одсто ових места.
Један од кључних приоритета, наводи се у извештају, јесте да се област мапира и да се предузму кораци за заштиту кључних локација на којима се миграторне врсте паре, одмарају или хране.
Извор: Euronews
