Пише: Павле Савовић
Многобројни посјетиоци 19. Међународног подгоричког сајма књига имали су задовољство да присуствују вишеструко инспиративним ријечима пјесника и књижевника Гојка Божовића приликом његовог гостовања на званичном догађају сајма, под називом “Разговор са аутором” у модерацији Бећира Вуковића. Том приликом је Божовићу уручена награда “Огледало српско” за збирку поезије “Док тонемо у мрак”, али то је само једна награда у низу плодоносне каријере овог књижевника и пјесника. Божовић је добитник многобројних награда за поезију, али и лауреат награде “Витез позива” (2019) за рад у области културе, књижевности и издаваштва. Због тих несумњивих квалификација, сви присутни у четвртак вече у гаражи ТЦ Big Fashion могли су послушати Божовића о утицају књижевности на културу, будућој вези између вјештачке интелигенције и људске креативности, као и врло важној улози преводиоца у литерарном свијету.
Говорећи о сајмовима књига и њиховој културолошкој важности, Божовић је казао да му се чини да никада нису били оволико важни колико су данас јер омогућавају “апсолутну видљивост књига”. “Књига, с једне стране, није било никада више у нашем искуству, и технологија је омогућила да су књиге око нас налазе у огромном броју примјерака, да се књиге брзо израђују, све брже се и пишу. Тако да, читава једна инфлација књига се објављује, али те књиге се не виде у јавном простору”, упозорава Божовић.
Христолики младић и аспекти хорора у поезији Бећира Вуковића
Божовић је истакао да одређене форме које су нам раније омогућавале да књижевност буде видљива и да буде доступна су престале да буду ефективне. “Књижена критика је изгубила утицај који је имала, она више не учествује или учествује врло мало у судбини књига, односно у опредјељењу читаоца да изабере неку књигу. Најчешће, књиге које су најчитаније не изазивају критичарску пажњу или наклоност, док књиге о којима критичари мисле добро, често немају велике тираже”, закључује Божовић.
Одговарајући на врло важно питање о пријетњи вјештачке интелигенције свијету књига, Божовић је казао да будућност књиге је извјесна. “Вјештачка интелигенција је заставана на алгоритму, на предвидивим пројекцијама, на стандардизованим услугама, на рјешењима која су уобичајена, која су фреквентна, која се понављају, а то је све супротно књижевности и у том смислу будућност књижевности са те стране није угрожена”, увјерава Божовић публику. Он је, међутим, казао да је књижевност угрожена са друге стране, специфичном дигитализацијом људи и књига, што узрокује да књижевности губи једну врсту харизме и утицаја коју је дуго времена имала.
Извор: Вијести
