Cреда, 15 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Офнер Бокан: Резолуција о Јасеновцу битна за едукацију будућих генерација и изградњу мира

Журнал
Published: 28. јун, 2024.
Share
Јасеновац (Фото Р. Крстинић)
SHARE

Предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе Нина Офнер Бокан осврнула се на Резолуцију о Јасеновцу. Како је истакла, Јасеновац је врло тешка тема за српски, јеврејски и ромски народ, као и за све остале жртве које су тамо страдале, те да у тој заједници желе да дају подршку овој резолуцији.

Како наглашава у саопштењу, у посљедњих 20 година свједочи се различитим наративима везаним уз Јасеновац и ономе што се тамо догодило.

„Спомињу се различити бројеви жртава и износе разне истине, а истина је само једна и зато желимо да дамо подршку овој резолуцији, да се држимо уске, али јако битне истине за будуће генерације. Логор Јасеновац је највеће и централно мјесто страдања Јевреја у тзв. НДХ, и као такав, уписан је као једини нењемачки логор смрти у музеју Холокауста Yad Vashem у Јерусалиму, у просторији гдје се пали вјечни пламен за страдале.

Вук Бачановић: Какве везе Црна Гора има са Јасеновцем?

Често називан балканским Аушвицом, био је најозлоглашенији концентрациони логор у бившој Југославији током Другог свјетског рата. Од 1941. до 1945. године, у Јасеновцу су системски убијани људи због своје етничке, вјерске или политичке припадности. То је био период када су идеологија расне чистоће и екстремни национализам резултирали бруталним методама етничког чишћења и масовним убиствима. Логорски затвореници, укључујући жене и дјецу, прошли су кроз неописиве страхоте, присилни рад, гладовање и често убијани у масовним егзекуцијама“, објашњавају у саопштењу.

Додају да је подршка овој резолуцији уочи осамдесете годишњице пробоја преживјелих логораша, оправдана са становишта прихватања историје, које је неопходно за едукацију будућих генерација и изградњу мира и разумијевања.

„Такође, ова подршка не изражава осуду нити једног народа или државе, већ потребу да се прихвате историјске чињенице и ода почаст невиним жртвама, како се никада више нешто слично не би поновило“, поручила је Офнер Бокан.

Извор: РТЦГ

TAGGED:ЈасеновацОфнер БоканРезолуцијаРТЦГ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Александар Живковић: Милатовићев трк у плеј-оф
Next Article Војин Грубач: спорне тезе, Црна Гора- Косовска битка 1389?!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Цариградски гласник“- једини лист нашег народа у Отоманском царству

Језик којим ти је мајка тепала, којим те учила Богу се молити, којим те путила…

By Журнал

Јасминка Петровић: Децу треба учити да страх парализује

Разговарао: Ненад Јовановић Недавно је у Загребу одржан фестивал “Боље да о томе (не) разговарамо”,…

By Журнал

Цена среће у Србији је 1500 евра

Истраживање у 173 земље света о потребама новца њихових грађана за срећан живот, сврстало је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаДруги пишуПрепорука уредника

Елис Бекташ: Србија на рубу понора – између људских права и нацификације

By Журнал
Други пишу

Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава

By Журнал
Други пишу

Дани Митрополита Амфилохија завршени Лучинданском академијом Цетињске богословије

By Журнал
Други пишу

Маринко М. Вучинић: Шта да се ради и протести против литијума

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?