Избори за Представнички дом и Сенат САД-а обиљежени су тијесном утрком, са резултатом према којем је Сенат остао у демократским рукама, док су Представнички дом преузели републиканци. Прошле сриједе, амерички предсједник Џо Бајден је на конференцији за новинаре рекао сљедеће: „Спреман сам да радим са својим републиканским колегама. Амерички народ је јасно ставио до знања, мислим, да очекује да и републиканци буду спремни да раде са мном. У области вањске политике, надам се да ћемо наставити овај двостраначки приступ суочавања с руском агресијом у Украјини.”
На питање да ли ће се америчка војна помоћ Украјини наставити без прекида, Бајден је одговорио: “То је моје очекивање”. Тврдио је да САД Украјини нису дале “празан чек” и да су само Кијев да опремиле оно што му треба за „рационалну могућност одбране”.
Бајден је избјегао директан одговор на питање да ли ће руско повлачење из Херсона Кијеву отворити могућност за започињање мировних преговора с Москвом. Али ни он није оповргао такво размишљање:
“… у најмању руку, то (евакуација) ће довести до могућности да сви поново калибрирају своје позиције током зимског периода. И остаје да се види хоће ли бити донесена пресуда о томе да ли је Украјина спремна на компромис с Русијом или не.”
Бајден је рекао да би на маргинама дводневног самита Г20 на Балију, који је почео у уторак, могло доћи до консултација са свјетским лидерима, иако руски предсједник Владимир Путин лично неће бити присутан. У току је, очигледно нека врста размјене дипломатских порука.
Бајден је одговарајући на друго питање о дешавањима у Херсону рекао да руска евакуација не само да ће помоћи странама да “лижу своје ране”, већ и “и да одлуче шта ће радити преко зиме, и да ли ће или неће ићи на компромис.” Значајно је да је Бајден два пута говорио о “компромису” Кијева, што се чини као велики помак од америчког става да руске снаге треба да се повуку из Украјине. Бајден је закључио: „То је – то је оно што ће се догодити, без обзира да ли или не. Не знам шта ће да ураде. Али знам једну ствар: нећемо им [Украјинцима] говорити шта морају да раде.” У видео обраћању на самиту Г-20 на Балију у уторак, украјински предсједник Володимир Зеленски је „поновио 10 услова за окончање сукоба… међу њима потпуно повлачење руских трупа и потпуна обнова украјинске контроле над њеном цјелокупном територијом“, преноси еуроњуз .
Све скупа узевши, Бајденове примједбе су у складу с извјештавањем НБЦ Њузс-а од прошле сриједе, а које се базира на „упућеним изворима”, да је током ненајављене посјете савјетника за националну сигурност Џејка Саливана Кијеву прошле седмице опипавао спремност Украјине за дипломатско рјешење сукоба. Канал НБЦ је извијестио да Сулливан истражује опције за окончање сукоба и шансе за почетак преговора и указао на потребу за дипломатским рјешењем током састанака с украјинским властима.
У њему се наводи да неки амерички и западни званичници све више вјерују да ни Кијев ни Москва не могу постићи све своје циљеве, а зимско успоравање непријатељстава могло би пружити прилику за почетак преговора. Гласноговорница руског министарства вањских послова Марија Захарова је, по том питању изјавила: “И даље смо отворени за преговоре, никада их нисмо одбили, спремни смо да их водимо – узимајући, наравно, у обзир реалност која се у овом тренутку успоставља.” Руске власти тврде да је евакуација њихових снага у Херсону искључиво из сигурносних разлога. Терет је на себе преузео генерал Сергеј Суровикин, командант руске војне операције у Украјини. Генерал је у телевизијском говору утврдио да евакуација из Херсона ствара јаче одбрамбене линије за трупе и да ће спасити животе војника и цивила. Присуство руског министра вањских послова Сергеја Лаврова на Балију је од кључне важности. Вјероватно је имао контакте са западним колегама. Заиста, Бајденове примједбе о територијалном компромису сигнализирају могућу промјену у рачуници.
Такођер, генерал Марк Мајли, предсједавајући Заједничког начелника штабова, отварајући прошле сриједе дискусију са Економским клубом Њујорка о могућности мира између Украјине и Русије, потврдио је да заиста постоји „могућност за преговоре и кретање унапријед.” Генерал је рекао и ово: „Када постоји прилика за преговоре, када се може постићи мир, искористите је. Искористи тренутак.” Истина, говорио је обраћајући се команди руске војске.
Бијела кућа је, међутим, одбила Мајлијеве опаске, шаљући помијешане поруке о могућности преговарачког рјешења рата. САД, “, према високим дужносницима Биденове администрације, “нису одбациле свој циљ протјеривања Руса”, преноси Политико. С обзиром на то да републиканци сада имају контролу над Представничким домом, Бајден ће можда морати преговарати о одлукама о Украјини са руководством ГОП-а, иако је до сада постојала снажна двостраначка подршка Украјини. Све ово постаје од велике важности за западно јединство. Недавна посјета њемачког канцелара Олафа Шолца Кини показује да предстоје неслагања. Изнад свега, масовна руска мобилизација пријети да зада нокаут украјинској војсци, док, у исто вријеме, међу Европљанима, нема апетита за конфронтацију с Русијом.
Уједињено Краљевство, постојани савезник Вашингтона у Украјини, такођер је под огромним притиском да се повуче и концентрише на домаћу кризу, док се нова влада бави рупом у од 50 милијарди фунти у буџету.
Идеје о смјени режима у Москви које је Бајден својевремено јавно заговарао и неоконзервативни пројекат да се „укине“ Русија ударили су у зид и разбили се у парам парчад. Уз то, САД-у је преостала утјеха да руско повлачење источно од Дњепра имплицира да Москва не намјерава подузети било какав потез према Николајеву, а камоли према Одеси — барем не у блиској будућности. С друге стране, ако украјинске снаге навале и заузму цијелу Херсонску област и угрозе Крим, то ће представљати велики изазов за Бајденову администрацију. За сада је преурањено оцјењивати да је Москва донијела тешку одлуку да напусти град Херсон, који је основан декретом Катарине Велике и који је дубоко урезан у руску колективну свијест, само у односу на разумну претпоставку да ће Вашингтон обуздати Кијев од „вруће потјере“ за руском војском на источне обале ријеке Дњепар. Русија је у уторак демантовала извјештаје да се догодио такав украјински напад на источну обалу. Каскадна економска криза у Европи такође има експлозивни потенцијал за политичка превирања, посебно ако дође до још једног прилива избеглица из Украјине у тешким зимским условима. Ефекти увођења санкција Русији смртоносно су ранили Европу, а узбурканост на страну, заиста не постоји замјена за јефтину, поуздану, обилну опскрбу руском енергијом путем цјевовода.М.К. Бадракумар је више од 29 година служио као службеник индијске службе вањских послова са дужностима укључујући индијског амбасадора у Турској и Узбекистану.
Извор: Преокрет
