Posle skoro decenije bez politike, u Srbiji se ona izgleda konačno vraća. Referendum raspisan za 16. januar uveliko je već postao predmet ozbiljne političke borbe. Zbog njega su građani izašli na ulice, a krajnje je zanimljivo da se oko protivljenja ovoj inicijativi objedinjuju glasovi s desnice i levice. Upućeni tvrde da je protiv i velika većina vladajuće stranke, te se mogu pojaviti ozbiljni problemi za režim. Eventualni neuspeh referenduma, mala izlaznost ili tanka pobeda predstavljali bi veoma loš ulazak u izbornu kampanju.
Ovo kuvanje teško da nema veze s ozbiljnom promenom na međunarodnoj sceni. Bajdenova administracija vratila je neka poznata lica na Balkan, a tek dolazak Krisa Hila na mesto novog američkog ambasadora najavljuje ozbiljne operacije. Poslednji put kad je bio ovde imali smo bombardovanje Srbije i građanski rat u Makedoniji. Uz novu nemačku vladu u kojoj je Analena Berbok ministar spoljnih poslova, sva je prilika da će u Srbiji ponovo biti „dinamično”. U tom svetlu postaje zanimljiva činjenica da četiri meseca pre izbora aktuelni predsednik ne pominje moguću kandidaturu za drugi mandat, a ni lokalni odbori se još ne oglašavaju moleći ga da preuzme taj teški teret… Opozicioni lideri, kojih su se posle deset godina setili u Vašingtonu, tvrde da će se uskoro pojaviti i prilično eksplozivan spisak ličnosti iz vrha režima koje će biti stavljene pod sankcije.
Crna statistika
No, kad čovek izađe malo iz ovog našeg dvorišta primeti da se ovaj ludi svet neverovatno brzo transformiše u neverovatnim i često neočekivanim pravcima. Za vikend sam bio u Varšavi na konferenciji na kojoj su me jedna za drugom sustizale takve informacije. Švedska, koja je bila simbol za dobro i kvalitetno obrazovanje, svake godine tone na rezultatima PISA testa tako da su de fakto bili prinuđeni da ga lažiraju eliminišući 15 odsto uzorka testiranih. Radi se o logičnom proizvodu sistema punog permisivizma, ukidanja discipline i potpune relativizacije svega i svačega. U švedskim školama više nije dozvoljeno da se govori o istini i laži, o lepom i ružnom, o bilo kakvim objektivnim kategorijama.
Ili šta reći o činjenici da je u Italiji stopa fertiliteta pala na 1,1? S populacijom čiji je prosečna starost 44 godine… Hedonizam, legislativa i popularna kultura učinili su svoje: Evropljani neće više da rađaju decu, ne razmišljajući o tome ko bi sutra mogao da privređuje novac iz kojeg se isplaćuju penzije.
No, ima i gorih rezultata. Tajvan, Singapur, a posebno Južna Koreja, koja se ubrzano kreće ka stopi fertiliteta od 0,5, dominiraju na ovoj listi. Nažalost, tu je visoko i Bosna i Hercegovina, koja spada među deset zemalja s najmanjom stopom fertiliteta. Ovakve demografske tendencije imaće ozbiljne dugoročne posledice. S populacijom od preko 50 miliona ljudi, u kojoj se deca više ne rađaju, očekuje se dramatično brzo starenje stanovništva. U Japanu je prosečna starost prešla 48, a kod žena je već 50 godina.
Jedna od solucija je da se penzije potpuno ukinu. Generalne reforme u svetu idu ka tome da se one smanje na ispod 50 odsto prosečne plate čime se penzioneri teraju da nastave da rade, kao što je to masovno i kod nas slučaj. Ionako se godina odlaska u penziju stalno pomera. Naredno pitanje je ko će da brine o starima koji više ne mogu sami da budu funkcionalni. To su nekada radili članovi porodice, ali je to na Zapadu potpuno izmešteno u posebne institucije ili stanove, pa je neophodno posebno osoblje. Zapadne zemlje to rešavaju uvozom radne snage iz drugih krajeva, pa je na Balkanu kod klinaca hit da se upisuje srednja medicinska i odmah uči nemački jezik.
Proces odumiranja
Druga i sve popularnija mera je – eutanazija. Pod okriljem korone, širom evropskih zemalja po hitnom postupku se donose novi zakoni o asistiranom samoubistvu iliti eutanaziji. U isto vreme se u zemljama poput Kanade i Novog Zelanda sve više šire kategorije na koje se ova mera primenjuje. Treća mera o kojoj se u Južnoj Koreji priča je unapređenje robotike kako bi se ovaj zahtevan posao sutra prebacio na robote.
Još jedan zapanjujući podatak koji sam saznao od kolega iz Ukrajine jeste da je ova država s preko 50 miliona 1990. spala faktički na 36 miliona koje sada kontroliše. Uz ovo treba dodati i strašno niske stope fertiliteta Bugarske, Rumunije, Poljske, velikim delom nastale kao rezultat odliva mladog i radnoaktivnog stanovništva prema Zapadu. Isto se dešava i na našim prostorima, u čemu poslednjih godina prednjače Albanci.
Ova vrsta tranzicije fertiliteta karakteriše i arapske zemlje. Iran je ove godine pao na stopu fertiliteta 1,6, što je evropski prosek. Istoričar David Engels primećuje da je ovaj proces odumiranja karakterisao i druge civilizacije kad uđu u fazu dekadencije, od starog Egipta i Kine do Rima od Avgustovog vremena. Svi su pokušavali da podstiču rađanje (uglavnom pogrešnim sredstvima), da dižu zidove itd.
Ako ne promenimo sistem vrednosti i počnemo da brinemo o deci umesto o psima, budući stanovnici Evrope stići će iz Avganistana (prosek godina 19), Angole (16), Kameruna (18), Konga (16,7), Malija, Nigerije, Senegala (svi ispod 20)…
Miša Đurković
Izvor: Politika
