У уторак, 11. марта у парохијској сали Цркве Светог Ђорђа под Горицом одржана је Дијалошка трибина на тему: „Срце центар људског бића“.
Говорили су: протојереј Јован Радовић – парох подгорички, др Михаило Вукмировић – кардиолог аритмолог и др Милан Попивода – кардиолог.
Трибину је водио протојереј – ставрофор Гојко Перовић
Дијалошку трибину отворио је отац Јован Радовић испричавши јеванђелску причу о милостивом Самарјанину. Та прича из Јеванђеља по Луки казује нам да су неког човјека напали разбојници и истукли га и да су поред њега прошли и свештеник и Левит не пруживши му помоћ. Тада наилази један Самарјанин и прилази човјеку указујући му прву помоћ – завивши му ране уљем и вином, а онда га повео у гостионицу и гостионичару платио да се за њега побрине, рекавши му да ако потроши више да ће му надокнадити.
Истакао је да је црква болница и мјесто гдје се човјек исцјељује, да је Христос љекар који је дошао у овај свијет да нас спасе од нашега гријеха, те је Христос заправо милостиви Самарјанин из јеванђелског слова. Уље и вино су утјешна ријеч и Свето причешће, а гостионичар је апостол Павле као и архијереји, епископи, свештеници који брину о болесницима које им Господ шаље.
Прота Јован је навео да када су Јована Романидиса познатог свештеника и професора на факултету питали шта би било да се православље појавило у двадесетом вијеку. он је одговорио да би православље било најсличније медицини, односно психијатрији, јер све болести полазе од срца које је центар живота.
Отац Јован Радовић подсјетио је да је Господ рекао да из срца људског излазе и прељубе и блуд и крађе и лакомства, али и да је Господ преко Соломона рекао да из срца излази и живот и да од нас тражи да Му предамо своје срце. Даље је навео да је почетак оздрављења духовног срца покајање које представља моменат када ми преко бола срца можемо добити спасење.
Др Михаило Вукмировић је сагласан са сентенцом да је у здравом тијелу здрав дух, али и да је у здравом духу здраво тијело. На питање оца Гојка да ли су природне науке у које спада и медицина компатибилне са религијом др Михаило навео је примјере светитеља љекара као што је Свети Лука Кримски, те да с тим у вези то иде једно са другим. Медицина нема објашњења за многе појаве као што су мошти светитеља или када љекари не могу пружити помоћ пацијентима, а они оздраве, јер вјерују.
Доктор Милан Попивода навео је да је наука успјела да објасни доста тога када је у питању грађа срца и да је срце тјелесни оклоп оног што је суштина људског бића, да срце има више милијарди срчаних ћелија које су подијељене по својим улогама, а највећи број њих представљају мишићне ћелије које непосредно пумпају крв, а дио ћелија обезбјеђује да се аутономно од наше воље ствара импулс који покреће срце на акцију и то се све у нашем животу дешава у дјелићима секунде у савршеној равнотежи. Срце је повезано нервним и хормонским механизмима са остатком нашег организма и да све што радимо и чинимо има непосредан ефекат на срце као орган.
